Zoran Pongrašić: Četiri sprovoda i vjenčanje

Četiri sprovoda i vjenčanje

Nemam pri ruci knjigu, ne znam tko je izdavač ni urednik, ni godinu izdanja. Autor je Zoran Pongrašić. Knjigu sam čitala prije dvije godine, posudila mi ju je i preporučila Astrid, a Astrid zna što je dobra knjiga.

Ja se često brzo oduševim, a kad se ohladim, shvatim da se baš i nisam morala toliko oduševiti.

Romanom Četiri sprovoda i vjenčanje bila sam oduševljena tada, a ni sada nisam promijenila mišljenje. Nakon dugo vremena imala sam u rukama knjigu koju sam teško ispuštala i jedva čekala večer da je nastavim čitati. Ima li vrhunskijeg kriterija?

Romana sam se prisjetila sada, jer sam neki dan bila na razgovoru koji je sa Zoranom Pongrašićem, u povodu njegovog novog romana Čistači,  bio upriličen u Basaričekovoj, protestantski golom i hladnom prostoru u kojemu je sjedište našlo Društvo pisaca. (Ovo protestantski netko je s pravom primijetio baš na tom razgovoru.) Iako ne idem često na takva predstavljanja, ovo nisam htjela propustiti, jer sam željela upoznati pisca koji je napisao duhovit, tužan, bolno iskren roman Četiri sprovoda i vjenčanje.

U predvorju je bilo desetak ljudi. Jedan od njih rekao mi je: „Dobra večer. Jeste nas našli?“ Mislila sam da je to neki službeni „dočekivač“, ali je čovjek rekao: „Ja sam Zoran Pongrašić.“

Drugačije sam ga zamišljala, drugačiji je na koricama Četiri sprovoda, kraća kosa, sunčane naočale, kao da je veći i krupniji nego u živo.

„To ste vi?! Ja sam došla radi vas…“ Glupo. „Naravno da sam došla radi vas, ali zato što je vaš roman Četiri sprovoda i vjenčanje najbolja knjiga živih hrvatskih pisaca koju sam čitala u zadnjih… Uopće.“

„Vi ste jedina žena kojoj se sviđa taj roman.“ Vidjelo se da je polaskan i iznenađen.

„Da. Ja mislim da je to vaša životna priča.“

„Naravno, kad je tako debela“, zafrkavao se.

„Ja to znam“, verglala sam glupo, a drugi sa strane počeli su slušati čudan razgovor. „Ja sam isto napisala debelu knjigu, svoju priču“, malo sam spustila glas da drugi ne misle da se reklamiram.

Sastalo se nedostojanstvo s nedostojanstvom.

Razgovor nije bio dobar, pitanja nisu bila posebno inspirativna. Kao i većina pisaca, Pongrašić lošije govori nego što piše. Zaboravila sam mu reći da nisam jedina žena kojoj se roman sviđa i da mi ga je preporučila žena koja itekako zna što je dobar roman. Ja sam postavila pitanje koji je njemu njegov najdraži roman. 45,1 , rekao je. (Ako sam dobro zapamtila broj.)

Darovao mi je Čistače, iako sam pokušala odbiti: „Imam princip da kupujem knjige živih domaćih pisaca, jer… jer (jer bih i ja da moju kupuju, nisam rekla)… Samo sad nemam novca.“

„Ja imam princip da prijateljima darujem knjige“, rekao je on. Napisao je posvetu: Gospođi Vesni, jedinoj (koliko znam) ženi kojoj se sviđa moj roman četiri vjenčanja…

Čistače još nisam počela čitati, zbog onog svog vjerovanja u jednu priču, bojim se da se ne razočaram.

 

 

 

 

 

Oglasi

O autoru vesna

Zemljanka, ljudska vrsta, ženski rod. Imam dvoje mladunaca. Objavila dva romana. Radim kao urednica obiteljskih filmova na tv. Imam nekoliko nedovršenih rukopisa. Ne živim od pisanja, ni od plaće, nego od dopuštenih a neželjenih minusa. Nisam član nijednog društva (književnika, pisaca, novinara) i nijedne udruge (čak ni sindikata) osim udruge Franak. Ne žalim se što sam zbog kredita u švicarcima pala u bijedu i neizvjesnost, naprotiv, zahvalna sam (Univerzalnoj inteligenciji, Bogu, onome tko me projicirao...) što sam dobila nevolju koju mogu podnijeti, a ne nešto čega me je strah.
Ovaj unos je objavljen u Knjige koje (ne)čitam i označen sa , . Bookmarkirajte stalnu vezu.

5 odgovora na Zoran Pongrašić: Četiri sprovoda i vjenčanje

  1. JuraD napisao:

    Pročitala. Hvala na preporuci. Jako dobar. Kopkaju me sad i drugi njegovi.

    Sviđa mi se

  2. MiaM napisao:

    Uf, prošlo je puno vremena od ovog posta,
    ali da znate da taj roman ima još jednu obožavateljicu.
    Kojoj je to najbolji roman hrvatskog pisca, mrtvog ili živućeg, uopće.
    I svakako među kojih desetak najboljih romana na svijetu uopće.
    A zapravo sam počela upravo sa 41,5 C (najviša tjelesna temperatura koju netko može imati a da ne umre) I to u srednjoj, kad mi je njegova kćer, inače školska kolegica, proslijedila knjigu. I tada je isto odbio da platim. Još uvijek čuvam tu knjigu na jako posebnom mjestu.
    41, 5 je knjiga više za mladež, ali je jedna od njegovih epskih. Ako to nije filmski materijal, na dobar način, onda stvarno ne znam što je.
    Ako niste, pročitajte ju. I još preporučam onu autobiografsku, Hi-Fi fotelja.
    Ostale nisam sve čitala, ali Čistače jesam i stvarno jesu dosta dobri
    ali ipak nisu ni do koljena ovim trima koje sam spomenula,
    a ponajmanje u usporedbi s Četiri sprovoda….
    Ne mogu ni početi objašnjavati kolike sam sate provela prepisujući citate

    Sviđa mi se

    • vesna napisao:

      Baš mi je drago što ste se javili. Pročitat ću 41,5 i Hi-Fi, ali moram vam priznati da Čistače nisam odmaknula dalje od početka, nije moja krvna grupa, koliko sam se s 4 sprovoda odmah našla, toliko s Čistačima nisam. Bilo mi je žao zbog toga, ali i da ništa osim 4 sprovoda nije napisao, bilo bi dovoljno. Pozdrav.

      Sviđa mi se

  3. MiaM napisao:

    P.S. Voljela bih da sam bila ondje. Ali bih se vjerojatno smela još puno gore nego Vi. Držite se

    Sviđa mi se

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s