U ime obitelji

Isprika i ispravka krivog navoda

 Na štandovima ne piše Sveta obitelj, nego U ime obitelji. Ne znam kako sam to krivo vidjela. Predrasude. Tko je rekao da štede vrijeme? Predrasude cementiraju neznanje i ograničavaju um i sva čula. U mom slučaju vid.

U ime obitelji? Još gore! U ime kojih obitelji, kakvih obitelji, koliko obitelji?

„Ovo je građanska inicijativa“, poučila me jedna klinka, „nema veze s crkvom.“

„Žalosno je da se za to zauzimate“, rekla sam joj.

„Zašto, svatko ima pravo na svoje mišljenje“, odgovorila mi je prgavo, ušiljenog lica i izbočene brade.

„Ima, ali vi nemate svoje mišljenje, vama su rekli što da mislite.“ (Vidi „Sad i ja mogu dati svoj glas!“

Iskoristila sam svoju prednost – ja ne moram stajati na štandu – pa nisam morala čekati da mi klinka izgovori neku glupariju kojoj su je naučili.

Bojim se da će i bez mene skupiti dovoljno potpisa za još jedan referendum koji vodi u civilizacijsku regresiju.