Usidjelica djevica

Čovjek tester

Nosim pune torbe, teško mi je, duša na jeziku, i kad naiđe netko poznat, a ne ponudi se da mi pomogne, ja ga prekrižim.

Oni koji me sretnu nadrapali kako god okreneš: ako pomognu, nosit će, ako ne pomognu, osramotit će se.

Nisam ni slutila da ću postati jedan od takvih ljudi, ljudi testera, koji su mjera za neispravnost drugih. Prvi put sam to primijetila u vezi s mojom prvom knjigom (ne prodajem i ne hvalim se, samo mi treba za primjer), koja je imala čudnu sudbinu, a kako je u njoj bilo moje srce na dlanu, duša u jeziku – zaključila sam: kome se ne sviđa, to je neki hladan, bezosjećajan čovjek. I ja ga prekrižim.

Jesu li ljudi testeri bolji od drugih? Ne. Ne nužno. Naprotiv, možda su obični čangrizavci i kritizeri, oni kojima kažeš: Čovječe, get a life!

Možda su dobri samo u jednome, kao usidjelica djevica koja ima samo svoju nevinost i nijednu drugu vrlinu. I prezire i kori sve druge koji su, za razliku od nje, bludjeli. A zaboravila je da bi možda i ona radila te stvari da je imala priliku.

Na primjer, koja je razlika između lopova i usidjelice?

Lopovi su imali priliku. Osobito novi lopovi koji su se u ratu i poslije rata nakrali novca, pa kad su ga stekli dovoljno, više nisu bili lopovi, nego ugledni, najugledniji građani naše države. Zbog čega nam sad pucaju afere sve jedna skuplja od druge. Najnovija – s hrvatskim cestama. Milijuni eura, iznosi se ne daju zapamtiti, jer su preveliki i apstraktni, mimo poimanja.

Ukratko, nisu testeri neki posebno vrijedni ljudi, samo nemaju priliku. A ja sam tester čak i protiv svoje volje, kao kad mi kaže kolegica koja ima velikih nevolja s kreditima: „Ali, čuj, kad se sjetim kak je tebi, odma mi je lakše!“

***

Nošenje punih torbi općenito je poučno.

Uvijek sam se pitala kako to da tako dobro razumijem ljude bez ruku i nogu, i to, čini mi se, oduvijek, čak i prije nego što sam čitala Johnny je krenuo u rat. I zamišljala – ne zamišljala, znala! – kakva je to patnja kad se ne možeš ni počešati kad te svrbi nos, da i ne govorim o ozbiljnim problemima.

Padala su mi na um razna objašnjenja: reinkarnacija, moja nad-osjećajnost, moja trans-vidovitost, moja veza sa svemirskom inteligencijom, moje neobjašnjive nadnaravne moći koje tek trebam ubježbati za korisnije stvari.

A pravo objašnjenje je banalno da banalnije ne može biti: kad nosim po pet kila u svakoj ruci, a zasvrbi me nos, ne mogu ga počešati. Treniram se da izdržim što duže, čeličim karakter. Najduže sam izdržala od Tesline do Pothodnika.

Ima još jedna stvar koju razumijem, a ne znam kako razumijem: zašto je strašno umrijeti sam. To sam znala i prije nego što su mi umrli tata i mama, koji su umrli sami, a nije tako moralo biti.

Oglasi

O autoru vesna

Zemljanka, ljudska vrsta, ženski rod. Imam dvoje mladunaca. Objavila dva romana. Radim kao urednica obiteljskih filmova na tv. Imam nekoliko nedovršenih rukopisa. Ne živim od pisanja, ni od plaće, nego od dopuštenih a neželjenih minusa. Nisam član nijednog društva (književnika, pisaca, novinara) i nijedne udruge (čak ni sindikata) osim udruge Franak. Ne žalim se što sam zbog kredita u švicarcima pala u bijedu i neizvjesnost, naprotiv, zahvalna sam (Univerzalnoj inteligenciji, Bogu, onome tko me projicirao...) što sam dobila nevolju koju mogu podnijeti, a ne nešto čega me je strah.
Ovaj unos je objavljen u Dnevnik trenutka koji će proći i više se nikad neće vratiti. Bookmarkirajte stalnu vezu.

17 odgovora na Usidjelica djevica

  1. Negoslava napisao:

    A vidi, meni se ljute kad im ne dam da ponesu moje tovare- pa im se još izvinjavam.

    Sviđa mi se

    • vesna napisao:

      :-))))) E, ujedno da te pitam: kakav je tvoj recept za pinđur?

      Sviđa mi se

    • Negoslava napisao:

      ako hoćeš da praviš, potražiću, pa ti šaljem – ne znam tačne mere, ali ide paradajz, po jednom receptu se peče, pa prži, a po drugom se , iseckan, kuva, pa se dodaje i jednom i drugom paprika, mlevena ili seckana, a pri kraju beli luk, peršun i one pupaste ljutkaste papričice – u oba slučaja je snajan
      jesi li na to mislia?

      Sviđa mi se

  2. tanjatg napisao:

    Znaš kako, stvar je u tome šta je zapravo sadržaj torbe. Neke su preteške, a da sadrže i samo 200 grama. U nekima može biti i po deset kg i ja ću ih nositi s lakoćom. Bitna je i namena sadržaja, i cilj. Sve mogu. Samo me ne terajte jedno: da peeeeglam! 😦

    Sviđa mi se

  3. vesna napisao:

    Da, negoslava, na taj pinđur sam mislila. Pliz! Svađam se ovdje s nekima koje stavljaju kupovni sos-paradajz! Zamisli!

    Sviđa mi se

  4. vesna napisao:

    Piši ovdje, nek se čuje :-))))

    Sviđa mi se

    • Negoslava napisao:

      1.
      Sladjin pindžur – recept moje pokojne prijateljice
      50 srednjih paprika ispeći, oljuštiti, procediti i iseckati
      4kg paradajza popariti, oljuštiti i staviti da se kuva, pa kad malo uvri, sipati pola litra zejtina, a ko ne voli toliko može i 35o ml, 25o gr šećera, 450ml sirćeta, 2 kašike soli,250 gr ljutih papričica, pa kuvati jedno dva sata. Na kraju dodati seckane paprike i kuvati još pola sata. Dodati dve veze seckanog peršuna, 4 glavice seckanog belog luka i kada je skuvano, sipati vruće u vruće tegle
      2.
      5kg paradajza ispeći u rerni, ocediti, oljuštiti pa iseckati
      7 kg paprika ispeći, oljuštiti, seckati ili samleti
      Potrebno je još i 800 ml zejtina, 200 gr šećera, 100 d0 150 ml serćeta, 100 do 150 grama soli, dodaje se po malo, pa okončati na kraju po svom ukusu
      – jedan sat pržiti paradajz, pa se doda papriika i prži još 40 minuta, onda se doda sve gore nabrojano, prži se još desetak minuta , pa na kraju doda seckani beli luk,2-3 glavice i seckani peršun, dve-tri veze

      Ja uvek ponavljam – nije sva paprika ista, kao ni paradajz. Zato se ne doda baš sva količina šećera, zejtina i sirćeta i soli, već se finišira po sosptvenom ukusu – nekada nečega manje, nekada nečeg drugog više

      Sviđa mi se

    • vesna napisao:

      E, moj pinđur je skoro isti kao od pokojne Slađe. A ovo s pečenim paradajzom čini mi se komplicirano. Slažem se s tobom o mjerama ovih dodataka – za sve treba zrno soli 🙂
      Hvala ti puno!

      Sviđa mi se

  5. tangolina napisao:

    Dok pročitak kometare , iskopirah recept zaboravih pola komentara na tekst! 🙂
    Negoslavi hvala za recept – ne znam hoću li se usuditi da probam sama da pravim.
    Tebi draga Vesna, volim tvoje preokrete u tekstovima, pravi si dramaturg. Izvučeš i suzu i osmeh, i uvek daješ neku širinu.
    Ljubac 🙂

    Sviđa mi se

  6. ironijexl napisao:

    “Prazna je torba najteža” – pevaju Cigani dok se vuku niz bespuća.
    Ja u sebi pevušim: “Prazna je torba bogatstvo, jer u nju staje mašta svega što živi i želi. U punu ne staje više nijedna mrva sna. Nijedna gipkost ovog pomalo okoštalog sveta.”
    Mika Antić

    Sviđa mi se

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s