Post se zove Krećem od sebe, pa makar me koštalo
- tema:
Jednog ljeta u Rogoznici, možda pet-šest godina nakon završetka rata, u našem dvorištu naša i susjedova djeca gledala su na televiziji nogometnu utakmicu između reprezentacija Hrvatske i, čini mi se, Njemačke. Svi su bili između deset i trinaest godina. Mali susjedi bili su Dalmatinci, Šibenčani. Muž i ja slušali smo ih kako zdušno navijaju – protiv Hrvatske! Onda smo im održali nježno predavanje o tome kako to nije u redu, kako smo mi svi u istoj zemlji, kako ne smijemo biti jedni protiv drugih. Ne znam jesmo li trebali, jer su oni vjerojatno samo oponašali roditelje, koji Zagreb kao središte vlasti smatraju krivim za sve. I s pravom. Zagreb je za Hrvatsku ono što je Beograd bio za Federaciju. Uvijek jači kvači.
Trenutno u Vladi imamo jednog ministra, ministra branitelja, koji se zove Fred Matić. Taj ministar je jedini kojemu potpuno vjerujem, prvo zbog poštenog lica i pogleda, drugo zbog svih poteza koje je do sada povukao, na primjer, zaštitio prave i raskrinkao lažne branitelje.
Evo što taj ministar kaže o ćirilici u Vukovaru, tako bar piše u današnjim novinama:
Na državnim institucijama mi sasvim sigurno ne bi smetala. Osobno, imao bih samo problem sa žutom tablom na ulazu u grad jer još uvijek snažno evocira vukovarsku traumu. Ne bih čak ni s tim imao problema kad bih kod vukovarskih Srba prepoznao spremnost da se suoče s ratnom prošlošću: da napokon počnemo dobivati informacije o mjestima grobnica, o počiniteljima ratnih zločina, o mjestima minskih polja (podebljanje moje). Ukratko, kad bih prepoznao elementarnu građansku i političku lojalnost Republici Hrvatskoj. Ja, recimo, želim da i Srbi navijaju za hrvatsku nogometnu reprezentaciju. Kad se to dogodi, onda možemo reći da je mirna reintegracija uspjela.
Ima li netko prigovor na ovo? Ako ne želite komentirati, shvatit ću, ali ja sam za dijalog, i to neposredan. Pa i kad bi taj dijalog počeo na pas mater, završio bi bolje, čišće, nego kad se istina ili sikreno mišljenje zatrpavaju i prešućuju.
- tema:
Možete li mi reći:
a) je li i kod vas Europska bankovna federacija upozoravala Vladu da se ne smije miješati u kamate, kad se digla frka oko kredita u švicarcima, ili ste vi pošteđeni, jer ste izvan njihova dosega.
b) Je li i kod vas sva priča oko tih kredita završila na korekciji kamata (koje nisu uzrok našeg osiromašenja) a ne na razlici u tečaju (što je uzrok našeg osiromašenja)?
Pozdrav svima,
Vesna
Vesna Ćuro-Tomić 
Draga Vesna- svesna sam činjenice da bi bilo mnogo bolje da oćutim. No, kako smo isuviše puno, i to lepo, komunicirale od kako se virtuelno znamo, svesna sam i činjenice da ti dugujem odgovor. A on glasi – da je uzrok svega ne samo od juče i prekjuče, već i u nekim jako dalekim dogadjajima, kojima nas nije učila ni “vaša”, ni “naša istorija. Pa smo tako mi vodjeni, kao đaci, da upoznajemo crkve po Sloveniji i Hrvatskoj, što je svakako lepo, učeni od malih nogu bratstvu i jedinstvu, ali nas nikada nisu vodili ili jako retko, u naše manastire i crkve, o Kosmetu da i ne govorimo. Pa tako naši mladi ponekad đuskaju na onom hrvatskom ostrvu, nad kostima svojih sunarodnika, pobijenih za vreme onog rata samo zato što su bili to što jesu. Pa smo se zato, do skora veselili na “Šotu”, ne znajući da je ispevana u slavu onih koji su srpsku decu bacali živu u vatru, dok su njihove šiptarske ubice igrale oko te vatre. Pa smo se zato, koliko juče, veselili i uz Djurdjevdan, ne znajuću mučnu istoriju te pesme, spevane dok su se naši sunarodnici gušili u vozovima za Jasenovac. Pa zato jasenovačke žrtve nikada nisu prebrojane, a dok je tako, s grozom , žaljenjem i mukom gledaćemo odjednom iskopane a do skora zabranjene, fotografije srpskih leševa, spuštenih niz Savu, posle ubijanja u Jasenovcu. O dvaput preoranim kostima iz prebilovačkih jama da ne pričamo. Moj prijatelj, odnosno njegov otac,u onom ratu ostao je bez žene i sedmorice sinova, dok je krvario u partizanima, samo zato što su bili druge nacionalnosti. Za čiju se slobodu on to borio, pitao se njegov sin iz sledećg braka, kada sam doživeo da, tek što sam sahranio dostojno tu svoju braću pobacanu , prethodno mučki ubijenu, u jame, da njihove kosti budu ponovo razasute?
I tako dalje, i tako, tri tačke…jer ovde može da se nastavi ta priča o istinama s vaše strane. I tako, do nekih sledećih pola veka, pa Jovo nanovo, sve ispočetka.Kao novinar, naučila sam da istina uvek ima dve strane. Niti je naša samo crna ili samo bela, niti je to vaša.Zato i nisam htela da se osvrćem na ovu temu, mada je u par navrata bilo prilike za to. Zato i sada s otporom pišem ove reči, koje nisu ni prekor, ni osuda, a najmanje pravdanje. Kao pripadnik trenutno naomržaneijeg naroda na svetu, voljom onih koji su se posle SOPSTVENIH strašnih zlodela, (najstrašnijih dok je sveta i veka, i koje ne mogu ni da properu, kamoli da operu stavljanjem Srba i Srbije na pijedestal srama), u situacijama kada smo dežurni krivci, ja mogu samo da kažem svoj stav , svoje mišljenje, svoju istinu koja se mnogima neće svidjati, ali jeste istina. Molim te, ako ti se ovo ne svidja , obriši. Ali te isto tako molim da u sebi, za sebe, dakle sebi samoj, odgovoriš na pitanje – da li bi Vukovara bilo da nije bilo Jasenovca,Paga i Prebilovaca? I naravno, gde je mesto Oluje u istoriji države koja se seća Vukovara, a Oluju, tokom koje su Srbi ubijani kao glineni goubovi, pred kućnim vratima ili u begu, isključivo zato što su Srbi,slavi kao dan svoje pobede?!
Srbi su narod kao i svi drugi. Hrabar i odan ideji, do bola, slab i ranjiv ponekad, visok u svojem ponosu i nizak u porazu. Naivan kada treba ginuti za druge. Narod koji ne ume da kalkuliše. Koji ide srcem.Koji ume da greši. Ali je i narod koji ume da prizna kada je uradio nešto loše i da se kaje. Da iskreno saoseća sa svačijom patnjom, ne samo ranama svojeg roda.
I zato, draga Vesna, ako posle ovog komentara još želiš da komuniciraš sa mnom, još ovo da ti kažem – nikada više neću, ne želim i niko me ne može naterati, da sebe uvlačim u diskusije ovog tipa. Isuviše je okrvavljenih ruku na obe strane, isuviše zla i smrti, a ja ni u čemu niti sam učestvovala niti bilo čemu na bilo koji način doprinela. Samo samo u najplemenitjiem smislu te reči, rspki nacionalista – onaj koji ne može da voli tudji narod, ako prethodno ne voli svoj. Pa makar ponekad bio i grešan.
Sviđa mi seSviđa mi se
Hvala ti, slatka Nego. Sad nek naše dvije istine komuniciraju dalje, a mi ćemo kao i prije.
Ljub i grl,
Vesna
Sviđa mi seSviđa mi se
zamisli, sad išćitah našu prepisku… i ono obećanje
grl puta dva
Sviđa mi seSviđa mi se
🙂 😉
Sviđa mi seSviđa mi se
Ja sam za pomirenje, za oproštaj, za mir, toleranciju … Ali ko mene pita? 🙂
Sviđa mi seSviđa mi se
ja te pitam 🙂
i ja sam za sve to
a može se, ako krenemo od sebe, iz svog iskustva i svoje zdrave pameti
pa ljudi smo, ljudi prije svega i iznad svega
makar ni to nije nešto – bolji bismo bili da smo psi 🙂
Sviđa mi seSviđa mi se
Kada sretnem nekog kretena, potpuno mi je svejedno da li je vo ili vol – stoka je stoka.
Glede kamata – ista stvar, samo je drugačije predstavljena u javnosti.
Sviđa mi seSviđa mi se
🙂 🙂 Opet moram reći: Savršeno rečeno!
Hvala za ovo s kamatama. To je goruće, sadašnjost!
Sviđa mi seSviđa mi se