Damije i dasambari

 

Da mi je ovu pamet i one godine, kažu stari ljudi.

Sad tek potpuno razumijem što misle. I ja sam sad pametna u mnogim pogledima:

  1. estetska pamet

Znam našminkati usne da se ne vidi da su našminkane, a da izgledaju prirodno veće i punije. Ovako: obrub usana, malo preko, oivičim olovkom u boji svijetle kože, bež, da postignem efekt koji neki ljudi prirodno imaju, a koji usne čini većima i čulnijima. Zatim po samom rubu usana povučem olovkom u boji usana, ali ne boji sličnoj usnama, nego potpuno istoj, da se ne vidi. I još istom olovkom po sredini donje usne povučem okomitu crtu: iako nevidljiva, davat će dojam „jastučaste“ usne. Ne stavljam ni ruž ni rumenilo, jer stalno nešto jedem pa ga odmah pojedem, ali i nije potrebno. Reći će netko da to u mladosti i nisam morala znati, kad mi nije trebalo, ali ja mislim da je svako znanje dobro u svakom trenutku.

Napokon znam što mi dobro stoji i brzo kupujem, ali o tome ne smijem puno, jer mi se čini da sam već pisala. Kratka rekapitulacija: nikad ne smijem nositi zvonaste suknje, a pogotovo ne na ravne cipele, jer tada, zbog svoje građe, izgledam kao Oliva. Najbolje mi stoje suknje kroja „olovka“, duljine po sredini koljena, ali nikako ne na visoke pete, jer bi bilo prevulgarno, nego na malu peticu za svečane prilike, a za dnevne isključivo cipele bez pete, najbolje muškog kroja ili ženske minimalno podignute, balerinke isključene. Balerinke mi najbolje stoje na hlače mrkva kroja, do gležnja ili do sredine lista, ili na plisirane suknje do koljena. Nabrane suknje najbolje idu na čizme, ali moraju biti duge, do sredine lista ili dulje, a čizme grube, kaubojske ili jahačke[1], čak i na ljetnu suknju. Na uske suknje nosim kratke jakne i košulje, na široke suknje isključivo uske majice i jakne svih duljina i širina…

Zato sad brzo kupujem. Već s vrata znam što je za mene, a što nije. Znam i bez čega neću moći izaći. Rekord mi je tri komada odjeće u pet minuta i to u trgovini u kojoj nikad prije nisam bila. Prodavačica je malo je uzmicala od mene, ne znam je li od straha da sam neubrojiva ili od strahopoštovanja što mogu biti tako obijesna.

I u svim drugim područjima točno znam što mi se sviđa i što je dobro: stanovi, namještaj, ukrasi, posteljina. I sve mogu začas kupiti.

  1. financijska pamet

Usko vezana uz estetsku. Zbog brzine kupovanja, stekla sam i brzinu trošenja. Ali, otkrila sam lijek protiv toga: jučer sam na buvljaku u kinu Mosor pokušala prodati nešto svoje fine i skupe plaćene robe. Kad odbijem kotizaciju, 25 kuna, zaradila sam 5 eura, a za te novce prodala sam: 1 traperice, 1 tuniku, 1 majicu, 1 sako. I pri tome se smrzavala. Više nikad, nikad, nikad neću moći za neki predmet u trgovini reći: „Uopće nije skupo, košta samo…“ Nema samo.

  1. ontološka pamet

Tu jedino nisam napredovala. Naprotiv, bipolarizirala sam se. S godinama, sve mi je draža ideja da sam odnekud došla i da se nekamo vraćam, da nečega ima poslije svega… S druge strane, sve više sumnjam da postoje neka svrha, uzrok i posljedica. Kad bi vladao red, vladala bi pravda. A još nikad nisam primijetila da pravda pobjeđuje.

Na primjer, naši veliki lopovi. Pokrali su nas toliko da je pravo čudo da nismo izumrli od gladi. Ali nismo, žilavi smo mi ljudi. Oni su tobože uhvaćeni, pohapšeni, ali imovinu im nitko ne dira. U zatvoru im je kao u hotelu. Pričao mi je jedan taksist da bivši premijer svako popodne iz zatvora odlazi kući, kod kuće prespava, a ujutro se vraća u zatvor, kao da ide na posao.

  1. Psihološka pamet

U uskoj vezi s ontološkom, ali recipročno. Potpuno sam sve shvatila:  nema pravde ni istine. Kad god sam tvrdoglavo istjerivala istinu na čistac, našla sam se na čistini. Odbačena od svoje vrste, kao bijela vrana, dlakava žaba ili gola vučica, da si malo i polaskam – kao ružno pače. Vrsta me nije prepoznala kao svoju nego kao defektnu jedinku. Prije nego što sam ovo shvatila, često sam se osjećala kao tester za ljude, a ja im u stvari samo želim pripadati.

  1. Sociološka pamet

Nije mi pomoglo ono pod 4 da mi bude bolje pod 5, iako sam u teoriji sve shvatila. Rodiš se s nekom naravi i od nje ne možeš pobjeći: iako je eterična, čvrsta je i zadana kao i tijelo u kojemu si. Ukratko, samog sebe svugdje sa sobom nosiš i to je nerješiv problem.

                                                ***

Da sam bar drugačija. Nekako sam u stvarima pravde i istine kao u stvarima pospremanja: mrzim biti u nepospremljenom, a mrzim i čistiti, pa tako uvijek patim, i kad čistim i kad je nečisto. Tako je i s istinom i pravdom: mrzim kad su nepravedni i lažljivi, a patim kad me odbacuju.

Da mi je samo jednom u životu iskusiti kako je kad te svi vole, kad si lijep, poželjan, umiljat, popularan.

I da mi je da nemam kredit ili da bar nije u švicarcima.

Da sam bar bila pametna pa da budem plavuša. Ili da se bar nisam uvijek šišala na kratko. Da bar nisam tobože mudro umišljala da netko može voljeti dušu s kratkom smeđom kosom. Do mnogih bi stvari lakše dolazila. I veselije.

Da mi je da sam opet mlada, pa da onog konja, svoju veliku ljubav, ostavim onda kad je prvi put sjedio uz mene a gledao drugu curu, plavušu s dugom ravnom kosom i dugim ravnim nogama, ništa naročito.  Da sam ga bar ostavila i puno prije, kad je prvi put došao na sudar s prljavim cipelama i s prhuti na reveru.  Da sam mu se bar podrugljivo nasmijala i otišla, umjesto što sam još godinama uz njega patila, nadala se da me možda ipak voli, i trpjela sve veće dokaze neljubavi.

Da bar nisam pušila one noći uoči prijevremenog poroda, možda bih bar malo produžila, rekli su da je svaki sat dragocjen. Ali ne, ja sam se dizala svakih pet minuta, zajedno sa stalkom za infuziju, i pušila cijelu noć.

Da mi je da se vrati vrijeme, da mi bar oduzme pamćenje.

                                                ***

                           “Sve su ti to damije”, kaže moj brat.

                            “Ma nisu samo damije”, kažem ja, “nešto su i dasambari”.


[1] Može i jahaće. Jahačke = za jahače; jahaće = za jahanje. Tako bar ja mislim.

Oglasi

O autoru vesna

Zemljanka, ljudska vrsta, ženski rod. Imam dvoje mladunaca. Objavila dva romana. Radim kao urednica obiteljskih filmova na tv. Imam nekoliko nedovršenih rukopisa. Ne živim od pisanja, ni od plaće, nego od dopuštenih a neželjenih minusa. Nisam član nijednog društva (književnika, pisaca, novinara) i nijedne udruge (čak ni sindikata) osim udruge Franak. Ne žalim se što sam zbog kredita u švicarcima pala u bijedu i neizvjesnost, naprotiv, zahvalna sam (Univerzalnoj inteligenciji, Bogu, onome tko me projicirao...) što sam dobila nevolju koju mogu podnijeti, a ne nešto čega me je strah.
Ovaj unos je objavljen u Agonada (vremenska jedinica za životnu muku). Bookmarkirajte stalnu vezu.

28 odgovora na Damije i dasambari

  1. Prvo sam sa oduševljenjem pomislio: “Pa mi smo duhovni blizanci!” Posle kratke stanke rekoh sebi: “Dobro, ako ne baš duhovni, onda makar intelektualni”.

    Još kasnije sam još malo porazmislio. Verovatno slične stvari padaju na um svakom poštenom, obrazovanom, samosvesnom i iole zrelom biću (Ili “Iole” treba staviti na početak nabrajanja?!).

    Mislim da sve to skupa nije sporno. Zapravo je sporno kako to da nas ima toliko malo? (Još je gore, ukoliko neko misli da nas nema malo, to jest da nas ima puno – onda bi to značilo da smo slabi, nejaki naime i ne bih dalje o tome; Ima nas malo i tačka/točka).

    Sviđa mi se

  2. vesna napisao:

    Predlažem da izaberemo koja smo životinja, dlakava žaba itd. Još je najbolje biti crna ovca. Tačka/ točka – ne treba dvojezično 🙂 ja ionako čitam između redaka. Što se tebe tiče – evriting fajv!

    Sviđa mi se

  3. mojra napisao:

    Mislim da je ono pod jedan ipak stvar karaktera kao i mnoge stvari. Ja sve moram da probam pre nego kupim, pa čak i naušnice. Što je sigurno – sigurno je. Uvek volim da razmislim, odmeravam (ako imam mogućnost danima). Pa još kad probam, odem kući da razmislim do sutra, pa ako i sutra mislim da je to dobro – kupim. Čitav ritual. Karakter, pravi tiranin.
    Za razliku od tebe, ne izlazim na čistinu. Moje mišljenje je toliko u suprotnosti sa vladajućim mišljem većine, vrlo često radikalno, da sam rano shvatila da je najbolje prećutati ga. Govorim ga samo pred ljudima u koje imam veliko poverenje.
    U jednom bih se potpuno složila s tobom – da mi je da sam mlađa, pa da pobegnem od ovog svog konja glavom bez obzira, čim sam ga upoznala. Samo potpuno iz različitih razloga od tebe. Ili da sam ga bar napustila dok sam bila mlađa i imala samo jedno dete, a muškarci me opsedali sa svih strana. Da, da mi je vratiti vreme da mi bar oduzme pamćenje, kad bi bar to moglo.
    Evo, napisah ovaj komentar potpuno suprotno svojim pravilima (na brzinu i bez cenzure) i verovatno ću se već za pet minuta kajati.

    Sviđa mi se

    • vesna napisao:

      Ako se pokaješ, ja ću ga izbrisati. Ali drago mi je da si ga napisala i da sam ga pročitala. I još: ne znam koliko ti imaš sad godina, ali nekako po svemu što pišeš i kako pišeš imam šesto čulo da te muškarci još opsjedaju, samo ne znam koliko si ti za to raspoložena 🙂

      Sviđa mi se

  4. mojra napisao:

    Imam 45 i muškarci me opsedaju manje nego kad sam bila mlađa (prirodno), a ja sam njima i dalje opsednuta nepromenjeno. 😀 Stvar je u tome…uh ne smem dalje…:D 😀 😀

    Sviđa mi se

  5. Negoslava napisao:

    Najpre sam htela da se osvrnem na prvu stavku, a kako su se ređale, svaku bih komentarisala. Ipak ću se zadržati na onoj – kakav je osećaj , ono, da te svi vole. Mislim da se, bar ja, ne bih dobro osećala, jer bi me onda voleli i ljudi čijih se moralnih principa užasavam. Jednom je neko rekao, ne možeš svakome biti dobar, jer ako si svakome dobar, znači da sa tobom nešto nije u redu.Baš bih volela da čujem šta kažeš na to.

    Sviđa mi se

    • vesna napisao:

      U pravu si, i taj koji je to rekao. Ali ja bih svejedno da me vole i loši – kad te vole, lakše ih preobratiš 🙂
      A ništa o šminkanju usana? Odjeći? :-(((

      Sviđa mi se

    • Negoslava napisao:

      Pa sad,oduvek sam se divila onim ženama koje znaju da izvedu usne , ko upisane. Moje su oduvek bile takve, pa em nisam imala te probleme, em nije ni trebalo da ih korigujem. Ali, ako su meni, kada ne stavim karmin, govorili, a gde su ti usne, mada su i prirodno putene, onda mi je jasno kako je kad nisu takve.
      Odevanje – uh, da ti se požalim. Znam i ja, savršeno, šta mi odgovara i kupujem takodje brzo. Samo, oduvek sam imala problem, budući da sam jako visoka, a naša konfekcija, sem nekadašnje Mure, nije mnogo marila za nas, nestandardizovane. A sada, kada sam sebi dozvolila luksuz viška kg….da ti ne pričam.
      Pa tako, mogu samo reći da ti zavidim na mogućnosti da uđeš u radnju i nađeš ono što ti paše.Ja obuću kupujem u radnjama za veliko stopalo, pa tu nemam tolikih problema – dok ih ni sam otkrila, bilo je povuci-potegni, a od onoga što se na našem tržištu nudi od garderobe – dođe mi da plačem. U golemi glas, što bi rekla moja tetka.

      Sviđa mi se

  6. vesna napisao:

    Pardon, pardon! 🙂 nisu ni moje usne loše bez “crtanja”. Niti ja to redovito radim – ne da mi se. Al samo znam kako!
    “U golemi glas” – uh to mi se sviđa, kao i ono od Tangolinine babe – žena koja nije za sve, nije ni za što.
    A što se brojeva tiče, bilo je vremena kad ni ja nisam mogla u normalne dućane, pa sam odlučila i dovela se u normalne gabarite i kvit.

    Sviđa mi se

  7. Ligia Luckhurst napisao:

    Mace moje drago, da mi je da mogu skinuti taj teret s tvojih ledja.

    Sviđa mi se

  8. LaBiLnA napisao:

    Tres charmant! 😀 Savršeno nesavršena… i kao takva, neodoljiva. 🙂

    Sviđa mi se

  9. Litero napisao:

    Uh… kako shvaćam ono pod 4, a onda i pod 5. I koliko to umara i koliko se teško uopće dovesti barem u fazu prihvaćanja sebe, takvog kakav si. Meni je trenutno ta i svim se silama trudim da je zadržim. A kad su drugi u pitanju, među koje se ne uklapam, samo sebi kažem nešto u stilu one Kabirove – ‘ako te zrcalo rastuži, znaj da te ne poznaje’. Ja bih još dodala da je u takvim situacijama često to da se ni ne potrude. Njihov propust. Ono što želim reći jest da se Vesna kakvu sam imala priliku ovdje upoznati ne treba brinuti jer je divna takva kakva je. 🙂

    Sviđa mi se

  10. tanjatg napisao:

    Umalo da se rasplačem. Ali uzdržaću se već. Pogotovo zbog poslednjih sekvenci!

    Sviđa mi se

  11. vesna napisao:

    Labilna, šta je idupič, jel to sažetak i početak jedne domaće psovke iz milja 🙂

    Sviđa mi se

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s