Kutijica za Petru

Starenje je dobra stvar, ima samo jednu manu

Nemam ništa protiv svoje dobi, dobro mi je u njoj.

Ali kad me ono neki dan tramvajac propustio, a ja mu se veselo nasmijala – ma, nasmijala bih se ja i koketno (pa žena si, pobogu! kaže Tanjatg) da nije moje dostojanstvene dobi.

Kad vidim nešto lijepo, zgodno, nečiji lijep kaput na vješalici,  kmeknem: „Joj, kako je lijep, čije je ovo!“ svi me gledaju kao da sam podjetinjila. Podjetinjila, a ne više djetinjasta.

Kad uđem u trgovinu s jeftinom a lijepom odjećom za mlade (Orsay, moja omiljena konfekcija), pravim se da gledam stvari za svoju kćer, da ne misle mlade prodavačice, utegnute u tajice i na visokim petama, koje premeću žvaku s jedne na drugu stranu usta tako zdušno kao da je žvaka od pola kile: šta je ova stara tu zalutala.

Kad sam s Bobom u šumi i čekam da on iznjuška neki miris, stavim jednu nogu na zidić, kao muškarci kad se nalakte i zamišljeno puše (ne pušim više), a naiđe moja kći, ona mi kaže: „Mama, daaaaj! pa kako to stojiš, pa ti si dama!“ A kad nastavimo šetnju i ja uz nju trčkaram i skakućem, ona opet kaže: „Daj, mama…“ Ja kažem pa nitko me ne vidi, a ne kažem zašto ne bih, kad mi se skakuće. I ne kažem zar nije pohvalno što mogu skakutati. Jer nije pohvalno, samo je neprimjereno.

***

Kad sam prošlu nedjelju bila na buvljaku, družila sam se s jednom curicom, Petrom, čija je mama isto prodavala robu. Petra me posvojila i vodila od štanda do štanda. Imala je svoju malu torbicu u koju je skupila mnogo sitnica. Nije me puštala. Kad sam morala na wc, čekala me u predvorju i ondje mi pokazivala stvarčicu po stvarčicu. Ušla je neka žena (odrasla 🙂 ) i sumnjičavo me promotrila, mislim da je mislila da sam pedofil. A mene je zaista zabavljalo sve što je Petra skupila: srebrnu šišarku, crvenu kopču za kosu, plastični prsten, lančić od kože s privjeskom žabicom, jedan pretinac pun Milka čokoladnih bombona i još puno šarenih sitnica.

Kad smo izašle iz vecea, povela sam je do njezine mame, da skinem sa sebe sumnju, da mama vidi s kim joj se dijete druži :-), a kad je došlo vrijeme rastanka, Petra mi je darovala jedan mali gumeni žigić s cvjetićem. Odbijala sam i odbijala, ali jedino što sam postigla bilo je da izvadi punu šaku takvih žigića i da mi ih sve želi dati. Na kraju sam uzela samo onaj prvi i rekla: „E dobro, a ja ću tebi sljedeći put donijeti jednu lijepu šarenu kutijicu punu raznog nakita!“ Oči su joj zasjale: „Kakvog, kakvog!“

Prekasno sam se sjetila pitati mamu hoće li oni doći iduće nedjelje. Mama je slegnula ramenima. Sve mi žene koje smo prodavale bile smo razočarane što nije bilo kupaca i nijedna nije imala volje još jednom uzalud platiti kotizaciju.

Ja ću doći s kutijicom, samo se brinem da Petru neće dovesti njezina mama, jer sigurno me nije onako ozbiljno shvatila koliko smo se Petra i ja ozbiljno dogovorile. I dijete će moliti: „Mama, mama, idemo, teta Vesna će mi donijeti kutijicu, mooolim teee, mamice!“ A mama će, ovisno koliko se razumije u djecu, reći: „Ma neće, teta se samo šalila!“ (užas!) ili istinu: „Ne možemo, Petra, jer mama ima posla. Drugi put ćeš možda vidjeti tetu Vesnu…“

A ja ću sutra doći samo zbog Petre, s kutijicom, i pitat ću druge žene, ako neku prepoznam od prošli put, poznaju li Petrinu mamu, da je nazovem i da je pitam gdje mogu ostaviti kutijicu za Petru. I ako me neka od njih prepozna i pita zašto, a ja kažem zbog kutijice, čudit će se: odrasla žena, a tako… blentava.

***

Nemam ništa protiv svoje dobi, dobro mi je u njoj. Problem je što drugi imaju problem s mojom dobi.

Starenje je u redu, samo ima jednu, jedinu manu: ograničava.

Oglasi

O autoru vesna

Zemljanka, ljudska vrsta, ženski rod. Imam dvoje mladunaca. Objavila dva romana. Radim kao urednica obiteljskih filmova na tv. Imam nekoliko nedovršenih rukopisa. Ne živim od pisanja, ni od plaće, nego od dopuštenih a neželjenih minusa. Nisam član nijednog društva (književnika, pisaca, novinara) i nijedne udruge (čak ni sindikata) osim udruge Franak. Ne žalim se što sam zbog kredita u švicarcima pala u bijedu i neizvjesnost, naprotiv, zahvalna sam (Univerzalnoj inteligenciji, Bogu, onome tko me projicirao...) što sam dobila nevolju koju mogu podnijeti, a ne nešto čega me je strah.
Ovaj unos je objavljen u Agonada (vremenska jedinica za životnu muku), Dokona domaćica. Bookmarkirajte stalnu vezu.

20 odgovora na Kutijica za Petru

  1. mojra napisao:

    Rasplakala si me.

    Sviđa mi se

    • vesna napisao:

      Zašto, Mojra?!

      Sviđa mi se

    • mojra napisao:

      Zato što mi je dirljivo. To nasilno gušenje života u nama od strane sredine.
      Ne znam da li si gledala “Baldu o Narajami”. Ako jesi, ne znam da li se sećaš scene kada starica sama sebi izbija kamenom zube, jer još uvek nisu poispadali, a u njenim godinama to se smatra sramotom i za nju i za porodicu. Kada ostane bez zuba, mogu je odvesti u planinu i ostaviti da umre. Da bi oslobodila porodicu tereta i sramote, sama sebi izbija zube.
      Ja sam duboko ubeđena da uopšte ne starimo, stari samo naše telo. Druge vrste starosti su izmišljene i kulturološki nametnute. To je posebna vrsta nasilja koje nekako ćutke prihvatamo.

      Sviđa mi se

    • vesna napisao:

      Sad si ti mene dirnula. Balada o narajami bio je film koji je oj tata najčešće spominjao. Da,
      stari samo tijelo, istina je. ne misli još o tome 🙂 ne čitaj postove starih tijela 🙂

      Sviđa mi se

  2. Ligia Luckhurst napisao:

    Tebi je valjda jasno da se ti s tim ogranicavanjem slazes, jer ga postujes. Umjesto da kcerci velis da prestane biti dosadna konzerva I da se prikljuci 21vom stoljecu u kojem ljudi iznad 40 godina imaju pravo na licnu slobodu, ti joj velis, “pa nitko ne vidi”…. I bas je dobro sto si djetinjasta, imam drustvo… ali daj prestani biti kolaboracionist. Peta kolona.

    Sviđa mi se

  3. Negoslava napisao:

    Uh… neki dan sam uhvatila sebe kako u marketu skakućem u ritmu neke vesele muzike -pa šta? Iskreno, ja sam sebe previše sputavala u mladosti, pa mi ove godine deluju tako oslobađajuće.

    Sviđa mi se

  4. Generacijski jaz ne znam ko je izmislio, ali od njega provaliju prave mladi.

    Sviđa mi se

  5. jasna napisao:

    U svakom slučaju bi se rađe priklonila nekom ko veselo skakuće u ritmu vesele pjesmice (čak mu/joj se i pridružila) nego nekoj smrknutoj faci, od koje mogu doživjeti samo neugodnost. Možda i ne bi doživjela ništa loše,al na žalost za prvi kontakt prosuđujem po prvom dojmu…pa neka to bude neka vesela i otkačena duša.

    Sviđa mi se

  6. LaBiLnA napisao:

    Ma ne ‘ebem ja to ič 🙂 Imam samo finansijska ograničenja, ostala ne priznajem 😉

    Sviđa mi se

  7. tangolina napisao:

    Za dobrotu nema granica, posebno ne uzrasnih. Nadam se da si našla Petru i izmamila joj osmeh -jer sve što deci treba je malo ljubavi i pažnje za jedan osmeh 🙂

    Sviđa mi se

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s