Otvoreno pismo – budnica – zaključak

Ljudi u ljudima spavaju

Iako je Otvoreno pismo:

– imalo šokantan naslov “Smrdim li? Još ne?”,

– iako je i sadržaj šokantan po svojoj prirodi,

– iako je bilo upućeno ljudima (ljudima u nama),

– iako je u njemu pisalo: odgovorite što god hoćete, samo nemojte reći da sam sama kriva, jer to znam,

– iako je objavljeno na Badnjak, kad je ljudima ideja ljubavi prema bližnjemu bliskija nego u obične dane,

– iako poziva na suosjećanje (ne sažaljenje, ne pomoć, nego ljudsko suosjećanje),

unatoč svemu tome, moje Otvoreno pismo izazvalo je više (nego što sam očekivala) komentara tipa: da, ali – sami ste krivi; to je nebulozan iznos; nepromišljeno, ne treba velika pamet ni financijsko znanje, trebalo vam je biti jasno… itd.

Prestrašena sam i razočarana tim reakcijama, jer ako vi tako mislite, suljudi moji, što onda mogu očekivati od banke i države; onda za mene nema nade. Jer ti komentari u stvari kažu ovo:

Da, vi koji ste matematički nepismeni, financijski glupi i nepromišljeni, zaista, vi ne zaslužujte ljudsko dostojanstvo!

Borim se za prava glupih i naivnih, kao što se zalažem za prava invalida, homoseksualaca, nacionalnih manjina i svih drugih kojima se prava oduzimaju!

Zvučim patetično, znam, to je zato što se i dalje nadam da ću bar jednoga od njih probuditi. Jer ako razmišljamo kao oni, utiremo put bankama i svima drugima da nas ovako strašno, zakonito i opravdano porobljavaju. I ponižavaju. Kako živi čovjek kojemu je oduzeto pravo da bude dostojanstven i ravnopravan?

Oglasi

O autoru vesna

Zemljanka, ljudska vrsta, ženski rod. Imam dvoje mladunaca. Objavila dva romana. Radim kao urednica obiteljskih filmova na tv. Imam nekoliko nedovršenih rukopisa. Ne živim od pisanja, ni od plaće, nego od dopuštenih a neželjenih minusa. Nisam član nijednog društva (književnika, pisaca, novinara) i nijedne udruge (čak ni sindikata) osim udruge Franak. Ne žalim se što sam zbog kredita u švicarcima pala u bijedu i neizvjesnost, naprotiv, zahvalna sam (Univerzalnoj inteligenciji, Bogu, onome tko me projicirao...) što sam dobila nevolju koju mogu podnijeti, a ne nešto čega me je strah.
Ovaj unos je objavljen u Agonada (vremenska jedinica za životnu muku), Dnevnik vremena. Bookmarkirajte stalnu vezu.

4 odgovora na Otvoreno pismo – budnica – zaključak

  1. Ligia Luckhurst napisao:

    Apsolutno se slazem.

    Sviđa mi se

  2. tanjat napisao:

    Ja odustajem od ideje da bilo koga menjam. Sem sebe.

    Sviđa mi se

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s