Starenje je zapravo jako dobro uređena pojava

 Nemamo se pravo žaliti na starenje, mi koji se žalimo. Ni jadikovati kako nas, eto, drugi vide starijima nego što jesmo, a da smo u nutrini mlađi nego što se vidi izvana.

Zar nije dobro što je tako?

Kako bi bilo da je obrnuto?

Na primjer, jedan zgodan mladić u nekom disku (postoji li to još?) vidi prelijepu djevojku, baš njegov tip. Istina, malo ga čudi što ima jako ozbiljan, gotovo tužan izraz lica i što sjedi sama dok svi drugi plešu. Nagne se da vidi noge, ne sjedi li možda u invalidskim kolicima. Odahne, ne, sjedi na običnoj stolici, a noge joj djeluju ispravno, štoviše lijepo, delikatni gležnjevi,  obla koljena. Sve kako treba. I priđe on lijepoj djevojci, kaže: „Hoćeš li plesati?“

A ona ga tužno pogleda i odgovori: „E, sinko moj, nije to više za mene. Davno je prošlo kad sam ja plesala!“

***

Jednom davno, kad sam ja bila mlada djevojka, puno prije nego što su postale popularne emisije o make-overima, u Irisu na Trgu gostovala je neka poznata američka vizažistica. Stajala sam među okupljenima, uvijek me zanimalo što se sve može postići šminkom i mogu se pohvaliti da imam talenta. Kad je završila sa šminkanjem, vizažistica se ogledala oko sebe, pogledala mene i pitala želim li da mene našminka.

A ja sam, starica jedna, odgovorila: „Ne, ne, hvala, ja sam za to prestara.“

 (Tekst bez zaključka, kao nalaz otvorenog tipa.)

 

Oglasi

O autoru vesna

Zemljanka sam, ljudska vrsta, ženski rod. Udana, u prvobitnoj zajednici. Imam dvoje djece. Objavila sam četiri romana, ali ne živim od pisanja. Zbog kredita u švicarcima iznenada sam prešla iz građanske sigurnosti u negrađansku nesigurnost, ali, ne žalim se, naprotiv, zahvalna sam (Univerzalnoj inteligenciji, Bogu, onome tko me projicirao…) što sam dobila nevolju koju mogu podnijeti, a ne nešto što me može uništiti.
Ovaj unos je objavljen u Agonada (vremenska jedinica za životnu muku). Bookmarkirajte stalnu vezu.

11 odgovora na Starenje je zapravo jako dobro uređena pojava

  1. Negoslava napisao:

    Znaš, i kad operišu i našminkaju lice, ruke govore više od hiljadu reči. Kako reče, priroda je to uredila…

    Sviđa mi se

  2. vesna napisao:

    e da da da

    Sviđa mi se

  3. mojra napisao:

    Mislim da se osnovni previd (kod onih koji se žale) pravi u nedostatku svesti o tome da je starenje privilegija pojedinih. Ne doživi svako tu sudbinu da ostari. Neki umru mladi, neki čak premladi.
    Što bi rekli – dobro je dok sve ide po redu. A ti ćeš verovatno pomisliti ono što Izet kaže: “Šta po redu?! Lako je tebi kad nisi na redu!”

    Sviđa mi se

    • vesna napisao:

      🙂 neću, neću. i ne znam koji Izet. I da znaš – kao što nitko ne misli da je star, tako nitko ne misli ni da je na redu. Sjećam se kad sam prvi put vidjela stare ljude u domu – više je među njima bilo volje za životom nego vani. Ali da – dobro je kad ide po redu.

      Sviđa mi se

    • mojra napisao:

      Niko ne zna kad je na redu :D, ali tako se kaže, znaš već – kad stvari idu uobičajenim tokom. A Izeta znaš sigurno, Mustafa Nadarević u “Lud, zbunjen, normalan”.

      Sviđa mi se

    • vesna napisao:

      a, on!

      Sviđa mi se

  4. tanjat napisao:

    Čekaj – ako je nalaz to je onda dijagnoza, ne? 🙂 Ili sam propustila nešto?

    Sviđa mi se

  5. vesna napisao:

    Nije, nalaz stanja, nego neka priručna dijagnoza, a da bi se došlo do konačne, treba ići na daljnje pretrage. Moj brat i ja vodili smo tatu u jendu privatnu polikliniku jer ga je boljelo rame. Tamo su ustanovili stanje – ruptura tetive. Mi sretni, ništa smrtno. Dolje je sitnim slovima pisalo “nalaz otvorenog tipa”. Pitali smo što to znači, rekli su: to znači da treba ići na daljnje pretrage da bi se ustanovilo zbog čega je došlo do rupture. I išli smo. I doznali da se tati več kosti raspadaju od metastaza.
    Sori zbog brutalnosti. i zbog ozbiljnosti
    Jednom sam u nekom postu već pisala o tom “nalazu otvoreenog tipa”, pa zato sad nisam objašnjavala.

    Sviđa mi se

  6. Negoslava napisao:

    Rekoh da se umešam u to prijateljsko ćaskanje vas tri, kad ti napisa ovo gore i mene uvati tuga, pa neću. Samo ću da ćutim. Ljubim vas, sjajna trojko.

    Sviđa mi se

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

w

Spajanje na %s