… samo mijena jest”
(posvećeno meni)
Sve se mijenja, pa tako i pojam luksuza.
Počelo je neophodnim troškovima, koji su uzdrmali našu klimavu financijsku konstrukciju:
Trebalo je kupiti Andol 100 i Andol 300 za mm, ako opet bude imao temperaturu = 29 kn.
Predati na poštu prioritetno preporučeno pismo s povratnicom, prijava Građevinskoj inspekciji protiv Upravitelja zbog prokišnjavanja = 15.60 kn.
Ponijelo me to trošenje, trošenje je vražji izum: požudno sam poželjela kupovati. Kupila sam lak za kosu, Balea, 14.50 kn, što je žena bez frizure, i mali motani od sira, 6.95 (ostavila cijelih 7), kojega već dugo nisam jela.
Sad me zbog tog luksuza peče savjest.
Vesna Ćuro-Tomić 
Umesto laka za kosu kažu da je dobro pivo, em sadrži vitamin B em je jeftiniji 😉
Sviđa mi seSviđa mi se
ama – meni treba volumen 🙂
Sviđa mi seSviđa mi se
Pospi se brašnom… kukuruznim 😀
Sviđa mi seSviđa mi se
ja bi htjela biti lijepa, a ne jestiva 🙂
Sviđa mi seSviđa mi se
“Luksuz”? I peče te savest???? Jao, Vesnaaaaaa 😦
Sviđa mi seSviđa mi se
dets d sitjuejšn što bi se reklo
Sviđa mi seSviđa mi se
Postoji pregršt recepata za preživljavanje i skoro sve sam ih isprobao. I ništa. Preživljavam i dalje zahvaljujući inerciji.
Najbolja je ona rečenica naših starih: “Kako god da je bilo, uvek je nekako bilo.”
Sviđa mi seSviđa mi se