Petak poslijepodne, dođi žuđeni zaborave!

Guram se nekako s posla na posao kroz duge dane tjedna, od ponedjeljka do utorka, od utorka do srijede; četvrtak nagovještava petak, petak jedva izdržim. Svaki dan putem do kuće čistim se i umivam kao mačka od prljavštine s posla. Kod kuće, prijateljska prisnost mojih ogledala, u kojima sam ljepša nego u očima onih ogledala ljudi na poslu; pa kuhinja, moje omiljeno mjesto, miris hrane i zadovoljna lica moje obitelji.

Pa kompjutor.

I vi.

Briga kako zaspati. I začas je opet novi radni dan, moje mučilište.

Mučilište? Slute li oni moju muku? Lakše je ako ne slute, mogu glumiti, makar i loše.

Moja muka je poniženost. Ne krivim nikoga više nego što krivim sebe, ali je svejedno muka. Jebeni koeficijent.

Prošli petak legla sam u osam i zaspala, samo da što brže zaboravim. Ovaj petak rekla sam mm: “Ajmo u kino. To bi mogao biti dobar zaborav!”

Volim rulet.  Imam sreće. Često smo išli prije ili poslije kina u kasino. Zanimljivije je popiti kavu uz rulet. Nikad ne ulažem više od dvadeset kuna.

Mladić u odijelu zaustavio nas je na ulazu: “Morate skinuti kapu.”

Dotaknem svoju francusku kapu i kažem: “Ovo?!”

“Da, ne možete s kapom unutra?”

“Kako ja vama izgledam?” pitam ga.

On ne zna što bi rekao.

“Možda niste primijetili, ali ja sam žena.”

“Da, i?”

“Pa sigurno nema nijednog propisa po kojemu žene skidaju kapu.”

“Ovdje skidaju.”

Običan Wettpunkt u Cinestaru?! Dress code ili zbog terorizma? Nisam pitala, činilo mi se prekomplicirano.

Još bih dokazivala mladiću u odijelu da sam ja dama s francuskom kapicom,  da moj raspaljivi m nije počeo upotrebljavati riječi poput “primitivizam” i “seljačina”. Pri čemu sam se ja zabrinula da će fasovati batine.

Spustili smo se kat niže, u drugi Wettpunkt. Ondje nas nisu zadržali na ulazu. Možda zato što je taj pušački? (Istražiti vezu između kapa i pušenja!) Za ruletom su bila trojica na ćelavo ošišanih muškarčina. Izvikivali su: “U, dobro je, ja sam stavio na osam, al nisam puno dobio, tristošezdeset.”, “Uh, majku mu, dvajestri, a ja sam mislio da će biti ko odraz u ogledalu!”

Do kina smo imali dvadeset minuta. Uložila sam naš dnevni budžet. Nije išlo. Deset sam izgubila. Izvukla sam tiket s preostalih deset i otišla na blagajnu. Znala sam da će  trojica ćelavih gledati koliko podižem, pa sam se nadala da neće vidjeti da je to samo deset kuna.

A film odličan, American Hustle. Gledajte. Neopisivo vitalan, neurotičan i senzualan. Dobar zaborav.

Oglasi

O autoru vesna

Zemljanka, ljudska vrsta, ženski rod. Imam dvoje mladunaca. Objavila dva romana. Radim kao urednica obiteljskih filmova na tv. Imam nekoliko nedovršenih rukopisa. Ne živim od pisanja, ni od plaće, nego od dopuštenih a neželjenih minusa. Nisam član nijednog društva (književnika, pisaca, novinara) i nijedne udruge (čak ni sindikata) osim udruge Franak. Ne žalim se što sam zbog kredita u švicarcima pala u bijedu i neizvjesnost, naprotiv, zahvalna sam (Univerzalnoj inteligenciji, Bogu, onome tko me projicirao...) što sam dobila nevolju koju mogu podnijeti, a ne nešto čega me je strah.
Ovaj unos je objavljen u Agonada (vremenska jedinica za životnu muku). Bookmarkirajte stalnu vezu.

17 odgovora na Petak poslijepodne, dođi žuđeni zaborave!

  1. aleksandranm napisao:

    …jest film je odlican. i ja sam uzivala…moram nesto da Ti ispricam..dakle..zasto uvek obelezavam da mi se dopadaju Tvoji tekstovi sa posla. dok sam radila u RTS (bila novinar u kulturi, ali u informativnom programu celih nesretnih devedesetih) putovala sam svaki dan iz Rume (gde sam zivela dok se nisam udala) za Novi Sad (tamo radila) pa onda dalje..Sombor, Subotica, Temisvar, Madjarska…retko kad Bgd (dakle Vojvodina) ostajala duuugo na poslu. Jedan dan sam bila tako premorena da sam u Rumi, kad sam izasla iz busa u centru (imala jos dobrih 15 min. hoda do moje kuce, ako ne bih isla kolima&los vozac)pocela da se skidam na sred centra. Jaknu, pa dzemper..pocela sam da otkopcavam bluzu, casna rec…dok nisam shvatila…gadjenje, umor…e sad. rad sa tinejderima u skoli. Rekla sam ti da sam imala neko sr. na ledjima. Juce sam ga skinula. imam ogroman oziljak i prilicne bolove. lezala. danas vec bila na poslu(tri casa- jedan prvi, jedan drugi, jedan razred maturanata) vracala se kuci sa osmehom…Nikada se ne tusiram od kad radim u skoli posle posla. Dok sam radila u televiziji…svaki dan, duuugo. Pozdravljam Te.

    Sviđa mi se

  2. aleksandranm napisao:

    uzgred, nisam bila honorarac u televiziji. naprotiv.

    Sviđa mi se

  3. LaBiLnA napisao:

    Ja ti želim prijatan vikend, da se lepo naspavaš, odmoriš, radiš stvari koje voliš, budeš sa onima koji te vole.. Proći će sve ovo, najvažniji je duhovni mir. A već ga imaš. Zdravi ste, zajedno ste, volite se i poštujete.. jebeš koeficijent. Ajd’ da te ljubnem za laku noć :* 😉 Da si bliže, došla bih da te ušuškam 😉

    PS I kad god ti je teško, seti se da ste zdravi i pri tom po malo normalni 😉

    Sviđa mi se

  4. vesna napisao:

    :-)))) dobro, onda, idem

    Sviđa mi se

  5. Negoslava napisao:

    Laku noć ti želim i ja – i sledeći put više sreće u kazinu

    Sviđa mi se

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s