Koliko je vremena dovoljno za muku

(Posvećeno Negoslavi)

Jedna obitelj živjela je skladno i lagodno, moglo bi se reći u blagostanju. Muž, žena i njihove dvije kćerkice. Muž je odlično zarađivao. Odlazili su na ljetovanja. Gostili se oboritom ribom i rakovima u finim morskim restoranima. Nisu bili obijesni, pa da kažeš da su zaslužili nevolje, ne, samo se muž umorio od teškog posla i ustajanja svako jutro u četiri, a možda je bio pomalo i snob.

Ovo se događalo puno prije krize, pa bi se moglo reći da su sve počinjene greške individualne.

Zaželio je svoj unosan ali neugledan obrt zamijeniti nekim finijim poslom. Prodao je naslijeđenu radionici i dio ušteđenog novca uložio u trgovinu.

Prvi pokušaj nije bio uspješan, pa je uložio još dio ušteđevine, promijenio lokal, nabavio novu robu. Taj pokušaj prošao je još gore. Odlučio je zakoračiti malo više: preostali novac uložio je u veći pothvat, a za novi, još veći lokal, dignuo je kredit.

Tek kad su došli mjeseci kad nije mogao otplaćivati kredit počeo je shvaćati što se događa. Što će biti. To je bio (vidljivi) početak propasti, a natrag se nije moglo.

Djevojčice su u to doba imale osam i četrnaest godina. U vrijeme očevog bankrota dolazilo je doba kompjutora i interneta. One to nisu imale. Povremeno su bili i bez struje. Čak im je i televizijska pretplata poslala rješenje o ovrsi. Ali oni više nisu imali ništa, čak ni stan na svoje ime, pa je uskoro i banka odustala od prijetnji. Povremeno bi ih zvali na razgovore, s vremenom je i to utihnulo. Ne sumnjam, čekaju u zasjedi, ali za sada šute.

Njih dvoje bez posla. Izrabljivani na povremenim poslovima: ona čistačica, prodavačica kod privatnika, pomoćna radnica u kuhinji; on raznosač pica, pomoćni radnik u pekari, taksist kod privatnika.

Da nije bilo bake, bili bi gladni. Cure su se debljale od krumpira i kruha. Siromaštvo deformira.

Sad je sve to iza njih. One su odrasle djevojke, rade i studiraju, snalaze se. Pomažu roditeljima koji su na izmaku snaga, otac u kliničkoj depresiji, majka umorna, preumorna. Imaju Internet.

Kad pogledaš, silna muka koju su proživjele trajala je samo deset godina.

Tko bi mislio da je za toliku muku dovoljno tako malo vremena. Jer što je deset godina?

A opet, cijeli je život u toj muci.

(Priča je posvećena Negoslavi jer sam, dok sam pisala, postala svjesna da pišem na njezin način. Nadam se da se neće uvrijediti zbog usporedbe. Ako se bude ljutila, spremna sam odmah skinuti i posvetu i link. Zaista, vrijeme je da proučim pravila ponašanja na blogu: tapkam u mraku.)

Oglasi

O autoru vesna

Zemljanka, ljudska vrsta, ženski rod. Imam dvoje mladunaca. Objavila dva romana. Radim kao urednica obiteljskih filmova na tv. Imam nekoliko nedovršenih rukopisa. Ne živim od pisanja, ni od plaće, nego od dopuštenih a neželjenih minusa. Nisam član nijednog društva (književnika, pisaca, novinara) i nijedne udruge (čak ni sindikata) osim udruge Franak. Ne žalim se što sam zbog kredita u švicarcima pala u bijedu i neizvjesnost, naprotiv, zahvalna sam (Univerzalnoj inteligenciji, Bogu, onome tko me projicirao...) što sam dobila nevolju koju mogu podnijeti, a ne nešto čega me je strah.
Ovaj unos je objavljen u Agonada (vremenska jedinica za životnu muku) i označen sa . Bookmarkirajte stalnu vezu.

8 odgovora na Koliko je vremena dovoljno za muku

  1. Negoslava napisao:

    Negoslava zahvaljuje. U stvari, najpre me spopala neka mala jeza od toga koliko je priča životna i stvarna – svi mi znamo za neku ovakvu porodicu, nažalost.
    AAAA, kada je ono – ko N, u pitanju, mislim da je tvoja originalnost samo poprimila neke za nijansu drugačije note koje su i meni bliske. Ipak je i Vesna samo jedna, ma koliko ih sretali na ulicama ( a ti bar imaš veću konkurenciju među svojim imenjakinjama, da se izboriš za originaalnost-kod Negoslava je ona jako mala, hehe).
    U stvari, odugovlačim jer ne znam šta daa kažem, ganuta sam, bre.

    Liked by 1 person

  2. vesna napisao:

    :-))))))))))))))))))) uh pao kamen sa srca
    da istina, čim kažeš Negoslava, svi znaju koja je to 🙂

    Sviđa mi se

  3. Marina Majska napisao:

    Jeste tema kakvu bi Negoslava obradila, ali Vesna, ona je i tvoje jer se oseti pečat tvog stila. I divna je posveta…

    Liked by 1 person

  4. Ligia Luckhurst napisao:

    Daj macak napisi roman o toj porodici, ovo je odlicna prica da se pretvori u roman.

    Sviđa mi se

  5. vesna napisao:

    Socijalni roman?! Pa ko to još čita? da i znam napisati. što ne znam. Napiši ti, sve ću ti ispričati.

    Sviđa mi se

  6. Negoslava napisao:

    Reblogged this on NEGOSLAVLJE and commented:
    bez objašnjenja- sve piše u tekstu

    Sviđa mi se

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s