Radoznalost
My Stats me doveo i do sljedeće teme: radoznalost.
Ne šalim se kad kažem da razbijam glavu zašto me netko prati i čita, kako je došao do mene, je li mu korisno ili mu se samo sviđa… Toliko je pitanja da bih ih cijele dane mogla postavljati svojim čitačima.
Kako vi drugi? Jeste li isto radoznali?
Zatim, također otkriće, također zahvaljujući My Statsu: najviše me čitaju u Hrvatskoj, a ja sam, zaključujući po komentarima, mislila da me najviše čitaju u Srbiji.
Svi srpski blogeri na mene su nabasali preko Negoslave, a možda je preko nje do mene došao i Purpleray.
„Svjetski“ 🙂 blogeri prate me otkad je Purpleray reblogao 20 indijanskih životnih pravila, post kojim se ne mogu pohvaliti, ništa mu svoje nisam dala, osim prostor na svom blogu. Purpleray je blog/ blogger koji mi se jako sviđa. Na početku sam ga pitala zašto me prati, on tako velik mene tako malu, a njegov odgovor ostavio me bez riječi, malo zadivio, malo uplašio, a ukupno zauvijek osvojio.
Google me obavijestio o pojačanoj aktivnosti na mom blogu i statističkom porastu, lijepo od njega. Pretpostavljam da je to neki prirodan tok, otprilike kao što kažu za nove kafiće, treba im oko dvije godine da dostignu zadovoljavajući promet.
Pristojnost
Jesam li ovime što sam napisala prekršila pravila ponašanja na blogu?
Postoje li pravila ponašanja na blogu? Je li ih netko već sastavio?
Je li pristojno pitati blogera koji se ne javlja opravim imenom gdje živi, što radi, koliko ima godina, što je po horoskopu, u koga je zaljubljen…Ukratko, neke bih pitala sve osim imena.
Je li pristojno citirati blogera, a da se njega ne pita za dopuštenje? Ja sam to jednom učinila, misleći da je citat pohvalan po blogera, a izazvala sam suprotno.
Je li pristojno citirati blogera, pa dodati link na njegov blog? Ja sam smatrala da je to osnovni red, pa sam dobila opomenu, taj kojega sam citirala tražio je da maknem link.
Je li dopušteno nečiji komentar „urediti“? Meni je to učinio jedan (nevjerojatno 🙂 divan) bloger i ja sam se pobunila, rekla sam da ga je mogao izbrisati, ali nije smio prepraviti. Je li to sitničavo od mene?
Pitanja ima još, ali završavam zbog straha od dosadnosti.
Vesna Ćuro-Tomić 
Neke stvari sam umela da ti kažem, neke ne znam. U stvari, sve zavisi od situacije – valjdaa.
Sviđa mi seSviđa mi se
Pa tebi sam najviše i dosađivala ovakvim pitanjima, nisam te slučajno prozvala majkom sveg blogstva 🙂
Sviđa mi seSviđa mi se
Vesna, meni se cini da je blogger Purpleray/s OK. Sto se tice postavljanja linka na ono sto je netko objavio u mom iskustvu i znanju to je sasvim dozvoljeno, cak i za najvece novine itd jer ono sto je objavljeno jest javno, a postavljanjem linka se ne krsi copyright. Dapace, pozel;jno je staviti link na izvor informacija jer tako citatelji mogu sami “provjeravati” itd. U vezi mijenjanja ili rezanja komentara po etici novinarstva nebi se to trebalo raditi ako na blogu/webstranici nema objavljenih pravila komentiranja itd E kad pravila su tu onda je opravdano rezati, brisati itd
Sviđa mi seSviđa mi se
Hvala, Ina. Sad sam se zabrinula da sam možda ostavila dojam da Purpleray nije okej. A on je meni super. Idem nesto popraviti!
Sviđa mi seSviđa mi se
Ne,ne, bas si dobro rekla za Purpleray – samo mozda ne nadjati preko koga je mozda dosao/dosla do tebe…
Sviđa mi seSviđa mi se
Ja sam na tebe nabasao sam.
Sviđa mi seSviđa mi se
STVAAARNOOOOOOOOO!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!????????????????????? Da vidiš kolko sam raširila oči od čuda – skroz do kose!
Pa kako!?
Sviđa mi seSviđa mi se
Kliktao sam tamo – vamo po WordPressu, pokušavajući, po nicku, da identifikujem one koji pišu srpski, ili hrvatski ili bosanski ili crnogorski.
Tebi su me privukli izvrsni naslovi. Duhoviti, nadahnuti… (Za “tange” i slične fore sam odmah znao da su fore, zato što se potpisuješ punim imenom, pa mi je i to bilo simpatično). Potom i forma tekstova. Većina fantastično “leži” tzv. blog – formi (nekako su “blogasti”): Kratki ili dugi, ali podeljeni na manje celine, pregledni, dakle, svojim oblikom prilagođeni online čitanju. Brzo, pitko, pregledno… na posletku, privukao me je stil, a tada sam i ostao, i sve što dalje budem rekao odnosiće se na ono što sam doznao “kasnije” čitajući te, te ne spada u oblast “šta me je privuklo”. Sada je kasno – privučen sam i samo dolazim po naredne “doze”.
Sviđa mi seSviđa mi se
Aaaah, osjećam se kao Šeherezada ummmmmm
hvala, Grofe
(a u podtekstu: ovo sam majstorski iznudila 🙂 )
Sviđa mi seSviđa mi se
Toliko si samozatajna, da ćeš jednoga dana zatajiti zbog toga.
Sviđa mi seSviđa mi se
Ha, fina ti je ironija. Neka, tako i treba, nek dobijem po prstima za toliku razmetljivost, nikad nisam takva bila. Valjda je to od starosti. 🙂
Sviđa mi seSviđa mi se
Pravilo je da nema pravila 🙂
Sviđa mi seSviđa mi se
Za postaljanje linka jesam – time doprinosimo da se i za tog nekog čiji link postavljamo čuje, i to mi je svakako značajno. Za reblogovanje bez dozvole nisam. Ne bih volela da moj post, kao reblogovan, osvane na nečijem blogu, a da me taj neko nije upitao za dozvolu, to mi naprosto ne bi prijalo. Svakako da bih dozvolu dala, tako bi i oni kiji nisu možda postali zainteresovani za moje blogove, ali ja pričam o onom što mislim da je osnovni red. Pitati prvo za reblog.
Za citiranje svakako jesam, tu ne bih imala ništa protiv i da me neko ne pita, ali ceo post da mi revbloguje bez pitanja, mislim da je to u najmanju ruku drsko, makar s kakvim dobrim namnerama.
Prepravljanje komentara? Ko ima pravo da prepravlja tuđe komentare? Niko. Neka piše svoje, a one koje bi hteo da prepravlja neka (slobodno) citira u negativnom značenju.
Kako sam dospela do tvog bloga? Nemam pojma. 🙂
Sviđa mi seSviđa mi se
opet hvala, tako i ja mislim, jedino reblogovanje mi ne bi smetalo bez pitanja, javno pišem i time se stavljam na raspolaganje, dovoljno mi je da me obavijesti da će me/ da me je… Opoćenito, puna sam povjerenja prema blogerskoj zadruzi, kao da nešto radimo zajedno… Mislim da ću početi zapisivati pravila pa ih dati svima na ocjenu i na dodavanje i oduzimanje
Sviđa mi seSviđa mi se