Un-do

Za Bobu

U šumici s Bobom. Izdaleka, s gornjeg puta, čujem ljut  lavež i ženski glas: „Vežite ga!“

„Samo nemojte vikati i bit će sve u redu“, odgovorim. Nejasno vidim bijelo-smeđeg psa kako se pokušava osloboditi lajne i ženu kako ga jedva zadržava.

Srećom, žena više nije vikala, a Bobo me poslušao čim sam rekla: „Dođi, Bobo!“ Slobodan je, pa sluša. A kad na njegovu poslušnost s puno dragosti kažem: „Ko je meni moj dobaj“, za njega je to najmilija nagrada, prestane žaliti čak i za propuštenom pustolovinom. Tako ja to shvaćam.

Krenemo drugim putem, da ih izbjegnemo, kad, opet ta ista žena s psom pred nama. Opet se okrenemo na drugu stranu, opet oni pred nama, umjesto da odu na drugu stranu. I tako tri puta. Pas sve ljuće laje i sve bjesnije se trga s lajne i ja doviknem: „Pa jeste vi slaboumni!“ Ružno, iznervirano i u strahu, jer i Bobo je samo pas.

Tek tada, kad zaškiljim, prepoznam djevojku, to je ona koja stalno kriči i kriješti, a vodi divlje pse, podivljale od njezinog kričanja, mislim da zaista jest slaboumna i da su joj roditelji nabavili pse kao terapiju.

Pokajem se – doduše, tek kad su  me napustili strah i bijes – ali više nema un-do*. Mogu se samo nadati da me nije čula ili da me nije razumjela. Jer ako je čula i razumjela, jednom rječju uništila sam tko zna koliko lijepih stvari koje njezini za nju s ljubavlju čine.

(Zašto ovo zvuči lažnjikavo i patetično, iako je to za mene istinski ozbiljno? Otkako su mi umrli roditelji, neprekidno mi – i bolno – nedostaje taj un-do: ima previše toga što sam trebala učiniti a nisam i onoga što sam učinila, a nisam trebala i  što se više ne može od-činiti.)

Često to kažem svojoj djeci: ako netko učini nešto ružno ili glupo, ne okrivljujte ga, on možda ne može drugačije, to bi bilo isto kao da od slijepog čovjeka tražite da vidi boje. Nemojte učiniti ono zbog čega ćete se kajati, jer poslije nema un-do.

* Hrvatskom treba riječ odčiniti, od-činiti.

Oglasi

O autoru vesna

Zemljanka, ljudska vrsta, ženski rod. Imam dvoje mladunaca. Objavila dva romana. Radim kao urednica obiteljskih filmova na tv. Imam nekoliko nedovršenih rukopisa. Ne živim od pisanja, ni od plaće, nego od dopuštenih a neželjenih minusa. Nisam član nijednog društva (književnika, pisaca, novinara) i nijedne udruge (čak ni sindikata) osim udruge Franak. Ne žalim se što sam zbog kredita u švicarcima pala u bijedu i neizvjesnost, naprotiv, zahvalna sam (Univerzalnoj inteligenciji, Bogu, onome tko me projicirao...) što sam dobila nevolju koju mogu podnijeti, a ne nešto čega me je strah.
Ovaj unos je objavljen u Agonada (vremenska jedinica za životnu muku). Bookmarkirajte stalnu vezu.

10 odgovora na Un-do

  1. Hvale vredno, ukoliko je poziv da se svi po malo, svako za sebe (pa time i svi zajedno) “uljudimo”.

    Plemenito, ali uz ogradu da ukoliko “un – do” predstavlja sinonim za stalno biti na oprezu i u defanzivi, onda pripada nekom drugom (prošlom) vremenu (Čime se i njegov divljenja vredan “nosilac” kandiduje za isto).

    Živeo Sančo Pansa (samo da ne postane Pančo Vilja).

    Sviđa mi se

  2. Sizif napisao:

    Skoro mi se desilo nešto slično. Najpre nisam smeo da priznam, dok kasnije nisam uvideo da će najamnje da boli ako kažem da sam pogrešio. Naglas. Na mestu na kome sam pogrešio. Nisu se još svi akteri skupili, ali sam rešio. I već sada se osećam bolej zbog izvinjenja u najavi. Ako ostane samo najava biću ne više od običnog bednika.

    Sviđa mi se

  3. tangolina napisao:

    Lepo si ovo napisala, i sa “un-do” si ono najvažnije sažela u nešto tako kratko poput bilo kog slogana u reklami. Lako se pamti i lako ponavlja kao mantra: un-do, un-do…..čisto da se ponekad opomenemo, odbrojimo…pre nego lanemo 😦

    Sviđa mi se

  4. vesna napisao:

    Jednom sam to čula u nekom filmu i zalijepilo mi se, sinulo mi je, za mnoge stvari nema un-do, to je ono što kažu: ako misliš nekome loše. vraća se tebi kao bumerang – muči te to što si učinio ili propustio

    Sviđa mi se

  5. tanjat napisao:

    Da, i kada više nema šanse za un-do, ne pomaže nam naročito ni iskreno pokajanje. Ali, svako greši i propušta. Bitno je ne biti svesno zlonameran. Tako ja to vidim.

    Sviđa mi se

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s