Onako, dnevnički

Zašto se stari rjeđe zaljubljuju nego mladi

Srećem se s mnogim pogledima. Naši pogledi većinom kliznu jedan preko drugog a da se i ne sastanu. A s nekima, malobrojnima, u prolazu, kratko, razmijenim nadu i čežnju, samo to, ništa više. Kao čovjek koji bi potrčao, ali su mu amputirali noge.

Znam zašto se stari rjeđe zaljubljuju nego mladi. To nije zato što su mladi ljepši i privlačniji, ni zato što imaju više ljubavnih hormona, zdravija tijela i čišću dušu. Ne.

Privlačnost nije u mladosti i ljepoti, privlačnost je u divljenju koje vidiš u nečijem pogledu.  Divljenju prema sebi, sviđanju, simpatiji, potrebi, želji za tobom. To je ono što privlači. A stare oči, ako u njima još uopće ima radoznalosti prema svijetu, ne pokazuju divljenje, one samo vrebaju ne bi li divljenje vidjele u tuđim očima. Za razliku od mladih, koji gledaju naokolo i traže svojega para – za taj trenutak ili za cijeli život, svejedno –  stari, ako su još živi u duši i ako još čeznu, ne gledaju druge nego sebe u njima. Ne odražavaju ničiju privlačnost i nisu privučeni svojom privlačnošću u nečijim očima. Ne stari se od starosti, nego od opreza i sebičnosti. Mlad si dok se još znaš diviti i usudiš se to priznati.

Dar za razminiravanje

Vijest koju sam jučer čula i koju treba ponavljati da se dobro zasjemeni i ukorijeni: Grad Zagreb darovao je Senjsko-ličnoj županiji sto tisuća kuna za razminiravanje[1] Nikad korisnije uložen novac. Znam da nije puno, ali je bolje nego ništa.

Samo mama

Volim svoju djecu i ponosna sam na njih. Ja sam njihova mama.

Nedostaju mi moji roditelji. Nisam više kći.

 

[1] Službeno se kaže razminiranje, ali meni se čini da je razminiranje svršeni oblik, a ovo je radnja koja traje.

 

Oglasi

O autoru vesna

Zemljanka sam, ljudska vrsta, ženski rod. Udana, u prvobitnoj zajednici. Imam dvoje djece. Objavila sam četiri romana, ali ne živim od pisanja. Zbog kredita u švicarcima iznenada sam prešla iz građanske sigurnosti u negrađansku nesigurnost, ali, ne žalim se, naprotiv, zahvalna sam (Univerzalnoj inteligenciji, Bogu, onome tko me projicirao…) što sam dobila nevolju koju mogu podnijeti, a ne nešto što me može uništiti.
Ovaj unos je objavljen u Dnevnik trenutka koji će proći i više se nikad neće vratiti. Bookmarkirajte stalnu vezu.

8 odgovora na Onako, dnevnički

  1. LaBiLnA napisao:

    Zašto se stariji ređe zaljubljuju? Hm… nisam kompetentna, ja pripadam mlađoj generaciji 😉

    Sviđa mi se

  2. Znaš, ovo je jedan od onih postova – uvida, kada posle ćitanja neko vreme zurim u svoj odraz u ogledalu. Mala psiho-odskočna mina.

    Sviđa mi se

    • vesna napisao:

      jeheeeeee jupiiiiiiiii jeheeeeeee jupiiiii Onda nećeš ostarjeti!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! Mislim, ako je moja hipotenuza donekle točna 🙂

      Sviđa mi se

  3. Povratni ping: Šta vam je na umu? | Gost kod grofice na veceri's Blog

  4. mojra napisao:

    Mislim da se stari od nedostatka samopouzdanja i malodušnosti.

    Sviđa mi se

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

w

Spajanje na %s