Kako sam naglo a visoko skočila na društvenoj ljestvici

Deveti smrtni grijeh

Kaže danas bezbrižno* i glasno moja kolegica: Ko im je kriv kad su špekulirali. Govori se, naravno, o švicarcima. I kaže: Mogli su prihvatiti konverziju u eure kad im se nudilo.

Spominjem je ne zato što je ona bitna, nego zato što je samo jedna od mnogih, sve brojnijih, koji ponavljaju one iste namjerno bačene kosti o kojima sam pisala u zadnjem postu.

Pa moram ponoviti što sam više puta rekla, jer kako se boriti protiv ponavljanja laži nego ponavljanjem istine:

Bilo je to ovako: objavi se preklani kako svi dužnici mogu kredite u CHF konvertirati u eure. Ja među prvima odjurim u banku, s ugovorima, aneksima, osobnom, karticama. Moja osobna bankarka kaže: “Znate li da je postupak isti kao kod ugovaranja novog kredita?”

“Mislite, troškovvi, solemnizacija i to?”

“Da, ali ne samo to. Morate dokazati kreditnu sposobnost, znate, to nije mali iznos.”

“Kreditnu sposobnost?! Ali mi više nismo sposobni, sve smo potrošili na otplaćivanje ovog kredita, staru kuću, roditeljsku kuću, sve stambene štednje, sva osiguranja…”

“Kakvi su vam prihodi?”

“Prihodi mali. Plaće su iste kao 2007., ali su se mnoge novine i kolumne ugasile, pa mm više ne prima honorare…”

“Hm, žao mi je… Ali znate, vama se to u ovom trenutku ne bi ni isplatilo, zbog odnosa tečaja švicarca i eura…” Računa na kompjutoru… “Pa da, vama bi rata čak za oko tisuću kuna narasla.”

“Onda ništa, hvala vam na vašem vremenu”, odem razočarana, još jedna ograda na koju sam se htjela nasloniti pokazala se trulom.

Tako je to, draga kolegice, bilo s konvertiranjem u eure. Rasplinulo se ni u što. kao ono kad je država oprostila kamate na neplaćeni porez, ali je iznos koji smo u međuvremenu uplatili, gotovo polovicu duga, odbila od kamata a ne od glavnice, jer, eto, takav je propis, tako to radi porezna uprava. Ili kao ovaj otpis dugova ovršenima: većini ipak nedostaje poneka jako sitna pojedinost da ostvare to pravo.

Nisu banke i država naivne da nude što im ne odgovara, naivna je moja kolegica koja u neznanju ponavlja što su joj podmetnuli. Naivna i opasna: laž koja se ponovi dovoljno puta postaje istinitija od istine.

A što se špekuliranja tiče, jesmo, zaista smo špekulirali, itekako: kamata je bila niža na kredit u CHF nego na eure.  Bili smo sretni kad nam je to rekao bankovni  referent s kojim smo rješavali kredit, mislili smo da je on baš neki dobar čovjek što nas tako pametno savjetuje, nama na korist, banci na štetu. Toliko smo bili promućurni i špekulativni.

Time smo dokazali svoju financijsku mudrost i stekli titulu špekulanata!

Zbog tog maestoznog špekuliranja munjevito sam se uspela na društvenoj ljestvici: od nekoga čija su djeca, tada tinejdžeri, prije kupovine stana na kredit spavali u jednoj sobi, u krevetima na kat, pretvorila sam se u lopova visokog nivoa, jer prema sadašnjim propisima svi krediti viši od milijun kuna u stvari su luksuzni krediti koje su dizali bogati špekulanti s namjerom da se obogate.

Milijun dobro zvuči, puno.

Banke i država i narodna banka prave se da su zaboravili kako se 2007. za milijun  kuna u Zagrebu mogao kupiti stan od 50 kvadrata.

I sad se bogati špekulanti,  ti s kreditima višima od milijuna, među njima i ja,  prave da nemaju čime vraćati kredit i traže da im se pomogne.  Ali ne, ne! kaže predstavnik bankara, kaže ekonomist Novotny, kaže moja društveno svjesna kolegica, kažu mnogi, ponavljaju kao papige, nakon što su oglodali sve bačene im kosti,  ne, ne, ne!  ne treba im pomoći, nije to sirotinja, sve su to dobrostojeći građani. Rekoh već, u onom tekstu koji je šokirao mm, dobrostojeći građani možda imaju dvije kupaonice, ali režu sapun na pola, jer ne mogu kupiti za svaku po jedan. I možda će uskoro početi i smrdjeti, pa će ih se lakše prepoznavati, njušno, neće se moći tako lako kamuflirati i praviti ludi.

I, eto tako. Pogriješili smo moj muž i ja što smo mislili da nakon 50 godina života i 30 godina staža, s nešto ušteđevine i prilično nasljedstva, zaslužujemo svoj prvi vlastiti stan u životu. Sad je sve otišlo. Nema, nestalo.

Tako nam i treba, nama špekulantima, ali ipak me zanima, kod koga je naš novac, tko je uzeo sve za što smo, evo, cijeli radni vijek radili?

Ukratko,  zahvaljujući svom špekulantskom kreditu, sad sam i ja u visokom društvu. Još mi samo nedostaje odležavanje u zatvoru pa da budem prava hrvatska elita.

Jer ne može kakva god sirotinja imati veliki dug. Usput rečeno, opraštanje dugova najsiromašnijima nije proizvod pravednosti, nego isplativosti, to je valjda svima jasno. Ali neka, bar će se poneko pomoći.

* Gospođa Duhović-Prince napisala je studiju Osmi smrtni grijeh, u kojoj tvrdi da je poslušnost kriva za sve ovo što nam se u društvu događa. Ja tom popisu pridodajem deveti: ravnodušnost. Iako mislim da bi ravnodušnost u stvari trebala biti nulti, ili sveopći smrtni grijeh iz kojega proizlaze svi ostali.

Oglasi

O autoru vesna

Zemljanka, ljudska vrsta, ženski rod. Imam dvoje mladunaca. Objavila dva romana. Radim kao urednica obiteljskih filmova na tv. Imam nekoliko nedovršenih rukopisa. Ne živim od pisanja, ni od plaće, nego od dopuštenih a neželjenih minusa. Nisam član nijednog društva (književnika, pisaca, novinara) i nijedne udruge (čak ni sindikata) osim udruge Franak. Ne žalim se što sam zbog kredita u švicarcima pala u bijedu i neizvjesnost, naprotiv, zahvalna sam (Univerzalnoj inteligenciji, Bogu, onome tko me projicirao...) što sam dobila nevolju koju mogu podnijeti, a ne nešto čega me je strah.
Ovaj unos je objavljen u Agonada (vremenska jedinica za životnu muku), Dnevnik vremena i označen sa , , , , , , . Bookmarkirajte stalnu vezu.

7 odgovora na Kako sam naglo a visoko skočila na društvenoj ljestvici

  1. jelena napisao:

    I u Srbiji isto važi ta priča – da su samo bogataši uzimali te kredite. Što naravno, uopšte nije istina. Daleko da ih nema (možda 10%), ali oni su taj kredit verovatno već isplatili. A običan narod, taj koji 30 godina ustaje i ide raditi za drugoga… Stvarno mi je žao sveta. Ja isto imam stambeni, ali u evrima, nije mi velika rata, ne mogu lagati (100E) ali mi je zato jako mala plata (250E). I baš pričam sa suprugom neko veče, slušajući vesti na ovu temu – Hvala Bogu što nam neko nije ponudio taj kredit. Onako očajni sa malim detetom i bebom – sigurno bismo ga uzeli… Ne znam šta da ti kažem da zvuči kao uteha… Samo da se barem nazire kraj, pa da se čovek zagleda u tu tačku i izdrži… Mogu te samo pozdraviti i poželeti mir, da sačuvaš svoj zdrav razum i veliki intelekt. Pusa!

    Sviđa mi se

    • vesna napisao:

      hvala ti, jelena, puno mi znači tvoje suosjećanje i razumijevanje, to me hrani. baš sam na tu temu ponešto dodala u tekstu, i malo razradila. Sretna si što te nisuz savcjetovali kao nas! ne nadam se rješenju, baš zato što su ljudi takvi kakvi jesu. Uzdam s eu Loto 🙂

      Sviđa mi se

  2. “Kom’ franci, kom’ opanci” – Boris Dežulović.

    Sviđa mi se

  3. vesna napisao:

    genijalac, u 4 riječi sve rečeno

    Sviđa mi se

  4. Negoslava napisao:

    Nije ti neka uteha, ali kod nas su uzimale kredite u francima i pored neprestanih upozorenja zvaničnika na opasnosti koje ih čekaju. Zbog toga veliki deo javnosti nema razumevanja za njihove vapaje danas.
    E sad, ko je dozvolio tim, sve redom stranim bankama, da se ponašaju tako bahato, da malim slovima “skrivaju” cake koje će se kasnije dužnicima obiti o glavu, kako je moguće da im se dozvoli da menjaju kamatu “kada se steknu uslovi za to” i ostale pakosti i prevare- taj nikada neće odgovarati, a verujem ni da savesti ima.
    Kod nas država traži od banaka – nekakvo rešenje. Hoće li ga naći, ne znam, ali kažu da je njih 22.000 dužnika isuviše mala snaga da bi nešto uopšte i pokrenuli. Pa ipak, oni se bore. Ovi drugi, zaduženi u evrima, drže se one računice da su i dalje njihovi krediti nepovoljniji, u konačnom iznosu. Oni treći, bez kredita, kažu- zašto da se i iz mojih para izdvaja za to što je neko hteo kredit, mogao sam i ja da ga uzmem, pa nisam.
    Vrzino kolo. I svako je na svoj način u pravu.
    Jedino znam da banke nisu.

    Sviđa mi se

  5. bornaija napisao:

    Vesna, dajte onoj vašoj kolegici i njoj sličnima neka pročitaju ovo: http://marinknezovic.info/2015/02/05/banke/
    Mada sumnjam da će shvatiti osnovu poruke.
    I još, iako se slažem s onom Brechtovom da nije kriminalac onaj koji opljačka banku već onaj koji je osnuje, opet smatram da u svijetu u kojem živimo (uključivši tu poslušnost i ravnodušnost od kojih nitko od nas nije cijepljen, samo je pitanje u kojem će se trenutku pojaviti) banke ne mogu biti drugačije.
    Eto na primjer, ja bih prvo ukinuo HTV jer smatram da s nje dolazi više podataka koji pogoduju isključivo tome da te banke mogu raditi to što hoće nego onoga što bi ih u tome spriječilo. Ali – tada biste vi ostali bez posla, a ja to ne želim.

    Sviđa mi se

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s