Moj tata

Moj tata

Moj tata rođen je 31.12.1927.

Kad je počeo rat, imao je 12 godina.

U svibnju 1945. imao je 16 godina i četiri mjeseca.

Bio je u koloni za Bleiburg. Preživio je jer je bio mudar, iako tek dijete: „Mnogi su nosili pare, ja nisam, ja sam ponio šećer i cigare. Šećer da preživim, a za cigare si mogo dobit šta oćeš!“  pričao je. „A kad oni zamahnu batinom ja se sagnem…“

Žao mi je što ga nisam pozornije slušala.

Sa 16 godina bio je proglašen neprijateljem, ustašom,  i poslan na gubilište. Skrivao je to od nas, svoje djece, sve do devedesete, bojao se da ćemo imati problema. Odrastali smo kao Titovi pioniri. Uspoređujem: moj sin, danas dvadesetipetogodišnjak, sa šesnaest je godina bio  tinejdžer u buntu jedino protiv svojih roditelja. Dijete. Moj tata sa šesnaest je bio u koloni za Bleiburg.

Ne znam kako je onima čiji nisu preživjeli Bleiburg, kad je meni ovako dok s mučninom slušam komemoraciju.

Ovo je u spomen na moga tatu,

Oglasi

O autoru vesna

Zemljanka sam, ljudska vrsta, ženski rod. Udana, u prvobitnoj zajednici. Imam dvoje djece. Objavila sam četiri romana, ali ne živim od pisanja. Zbog kredita u švicarcima iznenada sam prešla iz građanske sigurnosti u negrađansku nesigurnost, ali, ne žalim se, naprotiv, zahvalna sam (Univerzalnoj inteligenciji, Bogu, onome tko me projicirao…) što sam dobila nevolju koju mogu podnijeti, a ne nešto što me može uništiti.
Ovaj unos je objavljen u Dnevnik vremena i označen sa . Bookmarkirajte stalnu vezu.

8 odgovora na Moj tata

  1. tanjat napisao:

    Dirljivo, iskreno, dirljivo.

    Sviđa mi se

  2. aleksandranm napisao:

    moj tata je gledao kako mu nacisti vesaju oca i majku na banderu i kucu spaljuju, i nikada nije bio siguran koliko tacno ima godina, jer je bio mali tada…umro je mlad, sa 47. nedostaje mi svaki dan…

    Sviđa mi se

  3. vesna napisao:

    sve mi majke sve što imamo prelamamo kroz svoje sinove, da ih spasimo, da izbjegnu.
    i hvala za pohvalu

    Sviđa mi se

  4. Moj deda i jedan od stričeva nisu bili te sreće. Stradali su baš tu, blizu, na Kočevskom rogu… druga dva strica su preživela i eto priče. Moj tata je za to vreme bio sa majkom, a jedan od stričeva je bio u partizanima. Stara crnogorska fora (mislim da je generalno zapravo dinarska fora): poneka glava na svakoj strani da se ne zatre porodično ime.

    Liked by 1 person

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

w

Spajanje na %s