Umor se u meni nastanio

Umor se u meni nastanio

Nahrupio je kao vjetar, širom rastvorivši vrata. Glasan, nametljiv i užurban, činio se od onih gostiju koji brzo odu, jer imaju puno kuća koje moraju obići, a malo vremena.

Ali ovaj nikako da ode.

Prva se javila Tuga, vladarica kuće. Rekla mu je: „Ovo je pošten i gostoljubiv dom, ako si gladan i žedan, dat ćemo ti hrane i vode, ako si umoran, pustit ćemo te da se odmoriš. Ali i ti, brate mili, moraš znati red.“

A on ništa, nikako da ode.

Strah se jedva usudio promeškoljiti u svom tijesnom i mračnom kutku, ali je to bilo dovoljno da ga pridošlica Umor primijeti i još ga više stijesni.

Veće i manje Sreće, koje su kunjale omotane debelom paučinom u raznim zakucima, najviše uz prozore, jer vole svjetlo, sramežljivo su prigovorile: „Kako!? Otkud vi?! Mi već dugo čekamo svoje mjesto, mi smo prije vas na redu! Vidite kako se stišćemo, skoro smo se učahurile.“

Uglas i najglasnije javile su se Godine: „Kuća je mala, zar ne možeš otići nekamo gdje ima više mjesta?“

Umor se nije obazirao, nego se i dalje zadovoljno baškario.

Ali Godine se nisu dale, uporno su zvrjale, zvocale i prigovarale: „Vidi naokolo, toliko je velikih kuća koje su gotovo prazne, zašto ne odeš odavde? Zar ne vidiš koliko samo nas Godina ima?“

„Ah, poštovane gospođe Godine, drage moje, pa zbog vas sam i došao“, rekao je Umor i još se udobnije smjestio.

Oglasi

O autoru vesna

Zemljanka sam, ljudska vrsta, ženski rod. Udana, u prvobitnoj zajednici. Imam dvoje djece. Objavila sam četiri romana, ali ne živim od pisanja. Zbog kredita u švicarcima iznenada sam prešla iz građanske sigurnosti u negrađansku nesigurnost, ali, ne žalim se, naprotiv, zahvalna sam (Univerzalnoj inteligenciji, Bogu, onome tko me projicirao…) što sam dobila nevolju koju mogu podnijeti, a ne nešto što me može uništiti.
Ovaj unos je objavljen u Agonada (vremenska jedinica za životnu muku). Bookmarkirajte stalnu vezu.

2 odgovora na Umor se u meni nastanio

  1. tanjat napisao:

    Odlična priča. (Pazi mene – priča! 🙂 )
    I znaš šta, reći ću ti iskreno, ova priča je koncizna, sređena, vrti se oko jednog. Kažem zato što osećam slobodu da smem. U nekima, ti nahrupiš sa toliko tema i pritoka, da nije lako ispratiti do kraja. Po meni – ovakve piši. Naravno, ukoliko se sugestija prihvata.

    Sviđa mi se

    • vesna napisao:

      prihvaća, rado i zahvalno. tako treba! ma znam ja to i sama, al ne ide uvijek, treba probavljati i probavljati, kao krava poslije paše, a ne da ti gorčina kroji riječi. jako sam poželila blogstvo i blogovanje s vama, draga tanja, al sam u drugim,lošijim filmovima

      Sviđa mi se

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

w

Spajanje na %s