Sveti Duh, utorak, 4. prosinca

U čekaonici

Dolazim na dječju oftalmologiju, u ambulantu za strabizam, na neku pretragu kojoj ne mogu zapamtiti ime, pa, prijavljujući se, kažem da sam došla na Ness Loch. Duhovita doktorica samo se široko nasmije,  a ja poslije pogledam u papire i vidim da je Ness Lancaster.

Doktorica je miljenica djece, zovu je po imenu, Jelena. Ubrzo izlazi iz ordinacije i odlazi, a mene sestra obavještava da doktorica mora na operaciju, da ću čekati najmanje jedan sat, pa predlaže da se prošetam i negdje popijem kavu.

Ne idem na kavu, idem do obližnjeg dućana po nešto za jesti, kad god mi ne ide kako treba, ja jedem. Ispred mene na blagajni starija žena rumenog lica, s podočnjacima kao plisirana suknja okrenuta poprečno, plaća bocu vina i traži da joj blagajnica doda Badelov konjak u maloj bočici. Alkoholičarka. Dok čeka račun, prebire šarene dječje kišobrane u košari i pita pošto su. Sigurno ima unuku.

„Ovi mali trideset, ovi veći pedeset“, kaže blagajnica.

„E, to ćemo drugi put“, kaže starica, potrpa boce u vrećicu, plati i izađe. Na nogama su joj kućne papuče. Pred trgovinom zavezan psić maše repom kad ju je ugledao. Ona ga dugo i nespretno odvezuje, pas strpljivo čeka i veselo maše. Oslobođen, trči ispred gazdarice osvrćući se. Ona vuče noge u papučama, izvadi bočicu s konjakom, nagne poduži gutljaj, spremi bocu u džep i nadlanicom obriše usta. Pri tome je malo zaostala za psićem, pa drekne: „Lara, stani!“ Psić poslušno i s ljubavlju stane, čeka svoju obožavanu gazdaricu. Skrenuli su u pokrajnju uličicu, a ja natrag u bolnicu.

Nije stvar u bakici koja pije konjak na ulici u devet ujutro, stvar je u psiću.

Obožavam djecu i pse, mogu ih satima promatrati, a da mi nikad nije dosadno, promatrati  ih i diviti im se. U čekaonici sve vrvi od djece. Male gipke oprugice  umire se tek pred vratima ambulante,  ustrašeni, jer nisu prvi put ovdje, znaju što ih čeka.  Plaču kad im sestra kapa oči, izlaze uplakani i zarumenjeni od uzrujanosti, duboko uzdišu već pomalo umireni na majčinim rukama. Pa onda drugo kapanje, opet ista strepnja i plač, više ih mame ne mogu prevariti da će samo „gledati slikice“ i da će brzo biti gotovo.

Pokraj mene sjedi mlada majka i doji bebicu ne stariju od dva mjeseca. I njoj su kapali oči, čekaju da se zjenice prošire. Kad ih sestra prozove, tata kaže: „Ajd, iskopčaj je, idemo!“

Jedna curica tako je lijepa da na njoj i razrokost izgleda kao ukras. Oči su joj uplakane, njoj su tri puta stavljali kapi, zjenice nikako da se dovoljno prošire. Sestre djecu prozivaju po imenima, a ne po prezimenima kao odrasle. Lijepa curica zove se Tonka. Pokraj mene sjedi Manuela, plavušica kojoj je netko obojio nekoliko šiški u ljubičasto, zubići su joj izgriženi. I mamini su nekako čudno sitni i nazubljeni. Kao i mama, nosi naočale ispod kojih su im oči jako uvećane, ali imaju okvire u jarkim bojama.

„Šta teta piše?“ pita mamu.

„Ne znam, pitaj je ti.“

„Ti je pitaj!“

„Pišem što sve trebam obaviti“, kažem, „jer mi ne stane sve u glavu.“

Odgovor joj je zabavan.

„Tko je tebi pojeo zubiće?“ pitam ja nju.

„Secer“, kaže i vadi novu napolitanku iz mamine torbe.

Još je jedna lijepa curica čekala na pregled, Petra. Iako je svako dijete na svoj način milo, kao i svi psi, kod nje je na licu nešto grubo i odbojno. Neprekidno je nešto izvoljevala i obrecala se na stariju sestru Mariju i brata Josipa. Brat i sestra strpljivo su to podnosili i sve joj dopuštali. Mama ju nije opominjala, znači, razmaženka, najmlađe dijete. Ni mama, ni brat, ni sestra nisu imali grubost u licu i kretnjama kao Petra, pa me čudilo otkud to kod Petre. Ako je na tatu, više nije u dobi kad curice oponašaju očeve. Poslije sam uočila da je s njima i njihova teta,  tatina ili mamina sestra, koja je bila lijepa i gruba poput Petra. Dijete nikad nije krivo, uvijek je kriv uzor.

Jedna mlada mama pun je sat razgovarala na mobitel. Za to vrijeme njezin je sinčić Borna, možda dvogodišnjak, vršljao čekaonicom od zida do zida, uglavnom preko poda, a u pauzama vadio bocu sa sokom iz ruksaka na podu i pio. Smješkao se svakome tko ga je pogledao, mali šarmer željan pozornosti. Sam je znao odčepiti i začepiti bocu. Pio je sve dok je nije ispraznio, a nakon toga se popiškio. Malo se čudio kad je vidio mokru mrlju na trenirki. Mama je i dalje razgovarala na mobitel. Nije primijetila ni kad su joj ispod ruke ispali papiri, nalazi i uputnice. Neki tata, koji je došao s dvoje djece, vidio je kako joj papiri ispadaju, ali se nije sagnuo da ih digne, nego ju je kucnuo po ramenu i prstom pokazao na tlo. Možda je došlo vrijeme da kažem da u moje vrijeme nije tako bilo? Ako ništa, bar nije bilo mobitela kad sam ja bila njihovih godina.

Najgorkije je plakao mali Matija. Sretan što napokon ide kući, jurio je na izlaz, a na izlazu mu je mama nehotice pričepila prst vratima. Želudac mi se stisnuo od njegovog bolnog plača koji je dugo odzvanjao hodnikom.

Čekaonica se pomalo praznila. Jedan tata pokazao je na sjedalo do mene i pitao: „Je li ovo mjesto prazno?“ Skoro sam se nasmijala, ali nisam. Samo sam rukom prešla iznad stolice da mu demonstriram da na njoj nema nikakvog fizičkog tijela.

U bolnicama se ipak nešto promijenilo: u WC-u ima papira. Ima papira, ali nema sapuna, a i nečisto je. Netko duhovit napisao je na kutiji za papir Ne kradi papir, kamera je.

Tako sam provela svoj rođendan.

O autoru vesna

Ovo je blog o pisanju, čitanju i ljudima. Najviše o ljudima. A ja sam: Zemljanka, ljudska vrsta, ženski rod. Majka. Pišem, objavila sam četiri romana, ali ne živim od pisanja. Ne živim ni u građanskoj sigurnosti, nego u dugogodišnjoj negrađanskoj neizvjesnosti (kredit). Borim se i ne žalim se, naprotiv, zahvalna sam (Univerzalnoj inteligenciji, Bogu, onome tko me projicirao…) što sam dobila nevolju koju mogu podnijeti, a ne nešto što me može uništiti.
Ovaj unos je objavljen u Dnevnik vremena, Dokona domaćica. Bookmarkirajte stalnu vezu.

7 odgovora na Sveti Duh, utorak, 4. prosinca

  1. brlogingblog napisao:

    Sretan ti rođendan i malo ljepši pogled ti želim. Svakodnevica o kojoj si pisala nije samo tvoja. Današnjica je postala tužna, možda i previše zamagljena egoizmom.

    Liked by 1 person

  2. herrmomonews napisao:

    …zabavno za citati to oko dece, ali u cekaonici neznam…pozdrav

    Sviđa mi se

  3. darthpyres napisao:

    Vesna, odlicno proveden rodjedan: tebi rodjendan a nama citaocima poklon. Mogla bih citati tvoja zapazanja satima I danima. Ti si genije, sve vidis, sve razumijes.

    Sviđa mi se

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s