Sarkazam

Demo

Svatko tko je ikada zavirio na ovaj blog zna da me osiromašio stambeni kredit u CHF. Manje se zna da sam, potaknuta  presudama Trgovačkog suda, Ustavnog suda, Vrhovnog suda, Europskog suda, akcijama udruga Franak, Potrošač, Lex franak, tužila banku zbog tog kredita i da sam izgubila spor u prvom stupnju. Dosuđena je i golema naknada troškova, a žalba višem sudu košta toliko da sam se morala zadužiti.

Takva je, ukratko, moja situacija.

I, odem ja jučer u banku reći da mi više ne radi token. Čekala sam na red tako dugo da sam umalo zaboravila po što sam došla. Umorna službenica ljubaznošću amortizira nehumanost sustava: samo dva šaltera rade, a kolona klijenata čeka na red. Susretljivo mi objasni da je pravilo banke da prvo promijenim bateriju u tokenu, pa ako i dalje ne radi, da se vratim u banku.

“Dobro, ali, znate, ja sam već imala takav slučaj s tokenom, promijenila sam bateriju, ali svejedno nije radio…”

“U našoj banci?” pita.

“Ne, u drugoj.”

“Da, to nema veze, kod nas je ovako.”

Ona možda misli da sam ja od onih koji odgađaju. Nisam. Iako sam nosila četiri knjige posuđene iz knjižnice, dvije kile krumpira, dinju i kilu paprika, otputila sam se do urara da mi promijeni bateriju. Četrdeset kuna. Ne može se platiti karticom. Zamolim da torbu i knjige ostavim kod njih i odem do bankomata. Na računu imam sto sedamdeset i šest kuna. Moram dignuti sto, ono što preostane više ne mogu dignuti, ne mogu time kupovati na tržnici, nego samo u dućanu. Ali dobro, kad se mora, mora se.

Gospođa u urarnici kaže: “Promijenila sam bateriju, ali i dalje ne radi, pojavljuju se samo neke kockice.”

“A staru bateriju ste provjerili, prazna je?”

“Da, bila vam je skroz prazna”, kaže gospođa.

Možda ga oni u banci trebaju aktivirati, mislim, i vraćam se u banku, ruke me već bole od stvari, muka mi je što po suncu ponovno moram prijeći put Ilicom od Frankopanske do Trga.

U banci red još duži nego prije. Zamolim onu istu službenicu da vidi što je s tokenom, a da ne moram iznova čekati na red. Ona isproba, vidi isto što i ja i kaže da ipak trebam novi token.

“Novi? Badava sam kupila novu bateriju?!”

Slegne ramenima. “Žao mi je.”

Žao joj je? Meni još puno, puno više. Četrdeset kuna je jedan ručak za moju obitelj, kila mahuna, pola kile rajčica, pola kile krastavaca i pola kile luka, što sam planirala za sutra.

“Dobro, izvadite, molim vas,  bateriju da je odem vratiti.”

Ona prevrće token u ruci, pokušava povući poklopčić, ne ide. “A ne, ne ide”, kaže, “vidite tu mali kotačić, to bi trebalo odvinuti..”

“Onda mi dajte da odnesem token do urara, da oni izvade.”

“A ne, to ne smijem, to je protiv propisa….”

“Što je protiv propisa?”

“Ne smijem vam dati da iznesete token nakon što sam ga odjavila.”

“I što sad?”

Vratila se malo poslije sa snopom papira koje sam trebala potpisati, s novim tokenom  i s četrdeset kuna. Tih četrdeset kuna nije pisalo u papirima, pa sam pitala otkud to.

“To sam vam ja od sebe dala”, rekla je, pomalo uzvišeno.

Ma,  mislim si….! Iako ne baš mirno i ne baš zadovoljno, spremila sam njezin novac u svoj novčanik. Platila je grešku sustava koju je tako uvjerljivo zagovarala, tako sam samoj  sebi opravdavala svoj postupak.

Slična stvar dogodila mi se koju godinu ranije,  u obližnjoj Nami. Prodavačica mi je jedan odjevni predmet, koji nije pristojno spominjati izvan njegovog konteksta, naplatila po višoj cijeni, a ne po sniženoj, koja je bila zalijepljena na robi. Kad sam pitala zašto, djelovala je zbunjeno i malo prestrašeno. “To je zato što nova cijena još nije u sustavu”, rekla je i spremno iz svoje torbice izvadila razliku.

“Vi to meni dajete svoj novac?” pitala sam.

“Da, a što drugo”, rekla je kao da je ona moja nevina žrtva.

“Ja ne želim vaš novac”, rekla sam, “nego svoj!”

Gledala me molećivo kao pile u inkubatoru. Gurnula sam natrag novac prema njoj i rekla: “Neću vas prijaviti, ali… mala plaća nije opravdanje za varanje.”

Tada još nisam bila iznurena sustavom kao danas, zato nisam uzela njezin novac, a bankarkin sam danas uzela. Ne mogu reći ne trepnuvši, ali uzela.

A kod kuće, sarkazam. Isprobavam novi token, stalno mi odgovara da je nešto pogrešno. Kliknem na rubriku demo, mislim da ću ondje naći neke upute. Kad se stranica otvori, sva protrnem od nadnaravnog ushita. Piše:

tekući račun 652 078,62 kn 

žiro račun 5000 E

McPrepaid 2500 n

kredit 90000,00 E

i, na kraju, blic gotovinski kredit u samo 30 minuta!

Ushit je trajao koliko je optimističnom mozgu trebalo da shvati da su ti lijepi iznosi “demo”. Kako mogu to raditi ljudima, a znaju kakvo nam je stanje na računima? Skromniji demo manje bi bolio, jer bi bio kraći pad do surove stvarnosti.

O autoru vesna

Ovo je blog o pisanju, čitanju i ljudima. Najviše o ljudima. A ja sam: Zemljanka, ljudska vrsta, ženski rod. Majka. Pišem, objavila sam četiri romana, ali ne živim od pisanja. Ne živim ni u građanskoj sigurnosti, nego u dugogodišnjoj negrađanskoj neizvjesnosti (kredit). Borim se i ne žalim se, naprotiv, zahvalna sam (Univerzalnoj inteligenciji, Bogu, onome tko me projicirao…) što sam dobila nevolju koju mogu podnijeti, a ne nešto što me može uništiti.
Ovaj unos je objavljen u Agonada (vremenska jedinica za životnu muku), Dnevnik vremena i označen sa , , , , , . Bookmarkirajte stalnu vezu.

4 odgovora na Sarkazam

  1. LaBiLnA napisao:

    Nedavno je koleginica otišla kod doktorke sa računom iz laboratorije, i tražila da joj ova da pare jer joj nije na uputu obeležila stavke za laboratoriju (tačnije, koje je zaboravila da obeleži) koje su joj bile neophodne zbog neke intervencije. I naravno, doktorka je ustala uzela tašnu i izvadila pare. Dakle, samo kad po džepu klepiš ima da zapamti. Neka si uzela i nemoj da osećaš grižu savesti, trebalo je i prvi put, al’ ajd’ :*

    Sviđa mi se

  2. vesna napisao:

    i ja sam poslije mislila, ona će dobro razmisliti kad joj dođe slijedeći klijent s pokvarenim tokenom hoće li ga poslati da promijeni bateriju 🙂 Al sutradan sam bila ponovno u banci, cijela smjena mrko me gledala, nije mi bilo ugodno 😦 Al poslušat ću te ❤ 🙂

    Sviđa mi se

  3. Nada, kumsi napisao:

    Ovo me toliko rastuži da poželim da makar na tren budemo ohole. Znam da je to pogrešno, ali želim!

    Sviđa mi se

    • vesna napisao:

      nije pogrešno. i nemoj se poistovjećivati sa mnom, nikako, čak ni zato što je u množini lakše reći. ti si puno puno više… sve 🙂 a povrh svega, ja nisam mislila da sam napisala nešto tužno 🙂

      Sviđa mi se

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s