Digni glavu!

Batine

„U zadnjih trideset dana svašta se događalo“, počeo je moj mladi odvjetnik, koji me, zajedno sa svojom partnericom, zastupa u sporu protiv banke. „Je li vam Snježana poslala odgovor banke na našu tužbu?“

„Koja Snježana?“

„Naša tajnica.“

Odmahujem glavom.

„A naš odgovor?“

Opet odmahujem, ali ništa ne kažem, samo mislim: pa tu se koješta zbivalo, a ja pojma nemam!

„Doobro… ja ću vam to kopirati… Zajedno sa zapisnikom s jučerašnje rasprave. Sutkinja je, znate, sklona, složiti se s tužbenim zahtjevom, ali ako Vrhovni sud donese odluku u korist banaka, i ona će korigirati svoj stav…“

Jesam li dobro razumjela? „Korigirat će stav!?“

On potvrdno kimne. „Taaaako je. To ćemo znati za tridesetak danas, bar sudeći prema najavama do tada bi Vrhovni sud trebao donijeti presudu.“

„Zar uopće postoji mogućnost da se presudi u korist banaka, nakon svega?“

„Naravno“, stručno mi objašnjava. „U teoriji je sve moguće, sve su strane podnijele zahtjev za reviziju. (Nije rekao reviziju, nego neku sličnu riječ, koju nisam zapamtila.) „E da, i još nešto, kolega koji zastupa banku voljan je s nama ići u pregovore ako Vrhovni sud presudi u korist tužitelja, Udruge Potrošač…“

Sliježem ramenima, čudim se zašto pokušava zvučati slavodobitno, čak i meni laiku jasno je da pregovara onaj koji gubi. „A što je s privremenom mjerom“, pitam. „Bez toga, bit ćemo u ovrsi u šestom, najkasnije sedmom mjesecu, a onda više nema izlaza.“

„E vidite, sutkinja će tu odluku donijeti nakon presude Vrhovnog suda… ali, opet, ako presuda bude u korist banaka…“

„Neće odobriti privremenu mjeru ako presuda bude u korist banaka!?“ Vjerojatno imam zaprepašten, ili možda zgađen izraz lica, pa on brzo kaže:

„Znate, morate znati da ste vi jedini koji u šest mjeseci imate dva spora, drugi još nemaju nijedan.“

On ne zna da ja znam da su mene progurali zbog velikog honorara koji će dobiti ako dobiju spor, on misli da sam idijot. Možda sam  ono ranije samo umišljala da je moj izraz lica zaprepašten ili zgađen, možda je  bio samo glup.

„Dva spora? Zar je bio još neki prije ovoga jučer?“

„Ne, mislim na ovaj koji je zakazan za srpanj…  Ali, ima još nešto“, kaže.

Slušam ga šutke, vidim sebe izvana:  ramena obješena, lice obješeno, sva sam obješena.

„Mi kao ekološki svjestan odvjetnički ured…“

Početak me nagna da dignem glavu s novom nadom.

„Znate, sutkinja traži isprint one presude Trgovačkog suda, to je nekih stopedeset stranica, zajedno sa…“

Ne kopčam, ne povezujem, ali se i dalje nadam čudu.

A on  kaže: „ Jel biste možda vi to mogli isprintati na poslu?“

Slušam i ne vjerujem, povezujem:  oni su ekološki svjesni, pa ne troše papir?! Piše li ovo Gogolj ili se zbilja događa? Tako govori odvjetnik čiji  me svaki podnesak koji napiše u moje ime košta tisuću kuna plus pedeve, i to nije puna cijena, puna cijena je pet tisuća, što će naplatiti  ako dobije spor, zajedno s onih deset posto od ukupnog odštetnog zahtjeva. I štoviše, to je fer nagodba, jer drugima, onima s manjim iznosima, naplaćuju petnaest posto!

„Meni je to zbilja jadno“, kažem ne znajući da izgovaram na glas sve dok on začuđeno ne digne glavu. „Da se šuljam i skrivam na poslu i printam stopedeset stranica neke presude…“

„Dobro, dobro, ništa, zaboravite….“

Probudio je stršljena u meni, pa nastavljam: „Isprintajte, ja ću vam platiti koliko košta!” Kažem ja, bàja. “A što se tiče privremene mjere…  Znate li zašto meni treba sat vremena da dođem do vas? Zato što mi je luksuz dati dvadseset kuna za tramvaj. A zašto vam ne odgovaram na poziv nego vam pišem mejlove? Zato što nemam kuna na mobu.  Kad sam zadnji put bila na kavi? Ne znam…“

On me gleda s nestrpljivim izrazom „znam, znam“.

„Ja vam to ne govorim zato da vas dirnem“, kažem, „nego da i to navedete kao razloge za privremenu mjeru…“

On se sav ozari: „Da, mi smo to i opisali u zahtjevu, taj vaš potpuni pad!“

***

Vraćam se na posao s bubnjevima u glavi kao u onoj reklami za tablete protiv bolova.

Na poslu, čak se i asistentica ustobočila, svatko ponekad poželi demonstrirati moć, a ona se uklopila u čopor, pa može.

„Na poslu, najkraće rečeno, ne isplati se raditi, jer ako radiš, ne stigneš graditi svoju važnost“, pričam svojoj šiatsu. „Znam samo jednoga koji je postao važan jer je stvarno veliki stručnjak.“  Opisujem joj ljude sa sjajnim karijerama: Čovjekolika Moljčeva Gusjenica, Bedinerica,  Muha Usrača Ona Zelena, Milostiva Matica, Trut, Trutica, Smrt, Kobasica…

„Nemojte tako“, kori me moja mudra terapeutkinja. „Tako im samo jačate negativnu moć koju imaju.“

„Ali pa ionako je imaju!“

„Točno. I vi tu ne možete ništa. Vi trebate sebe osloboditi, da je nemaju nad vama!“

***

A na kraju dana, samoubojstvo hranom, neprekidno jedenje od  devet do ponoći.

„Zašto to?“ pita me zabrinuto mm.

„Ne mogu više“, kažem, „batine sa svih strana. Kud god idem, batine.“

Ne zna što bi rekao, ne može me utješiti, ne može reći:

Digni glavu, Vesna!

 

 

 

 

 

Oglasi

O autoru vesna

Zemljanka, ljudska vrsta, ženski rod. Imam dvoje mladunaca. Objavila dva romana. Radim kao urednica obiteljskih filmova na tv. Imam nekoliko nedovršenih rukopisa. Ne živim od pisanja, ni od plaće, nego od dopuštenih a neželjenih minusa. Nisam član nijednog društva (književnika, pisaca, novinara) i nijedne udruge (čak ni sindikata) osim udruge Franak. Ne žalim se što sam zbog kredita u švicarcima pala u bijedu i neizvjesnost, naprotiv, zahvalna sam (Univerzalnoj inteligenciji, Bogu, onome tko me projicirao...) što sam dobila nevolju koju mogu podnijeti, a ne nešto čega me je strah.
Ovaj unos je objavljen u Agonada (vremenska jedinica za životnu muku), Knjige koje (ne)pišem, Knjige koje (ne)čitam i označen sa , , . Bookmarkirajte stalnu vezu.

15 odgovora na Digni glavu!

  1. Negoslava napisao:

    Čitam sinoć i jutros o jednom, sprečenom doduše, iseljenju iz kuće zbog duga za struju i ostalih marifetluka koji su pratili tu rabotu, pa pomislih na tebe. Ne smem da te pitam ništa da ne bih dodavala so na ranu, ali mi je drago što si ovo napisala i što vidim da si dobro. Neko bi odavno bio na kolenima, a ti nalaziš snage da nam tako lepo ispričaš situaciju, pa se osećam kao da sve posmatram uživo. Ženo, iskreno verujem da će na kraju biti onako kako treba, i po pravdi i po Bogu, a to što ćeš čiste duše i sačuvanih živaca- ma koliko se činilo da sada nisu, misli ti živci, izaći iz cele priče, to je jedino važno. Držim fige, navijam, molim se, šaljem svu pozitivnu energiju kojom raspolažem. I čekam ONU vest.
    Srećno.

    Sviđa mi se

  2. vesna napisao:

    hvala ti, draga N egoslava. To što o svemu tome pišem samo je moj način preživljavanja.

    Sviđa mi se

  3. mojra napisao:

    😀 “… ne isplati se raditi, jer ako radiš, ne stigneš graditi svoju važnost …” 😀

    Liked by 1 person

  4. jasna napisao:

    Samo nek vam ne posustane snaga za otpor u svemu ovom što proživljavate. No kako Negoslava kaže, svaki tekst o ovoj gorkoj temi svjedoči, da se kotačići nisu zaglavili. Nek se skladno vrte i dalje. Sretno!!!

    Sviđa mi se

  5. LaBiLnA napisao:

    Izdrži još malo, pobeđuješ 100%. Toliki trud i toliko žrtvovanje uz zdrav razum (na čemu ti se divim do imbecilnosti) mora da pobedi, to je tako i nikako drugačije. Odi da te cokim, baš sam te uželela :*

    Sviđa mi se

  6. vesna napisao:

    ❤ 🙂 hvala ti! I ja tebe i tvojih teksatova koji me uvijek nasmiju.
    al mi nije jasno… prvo me začudila Negoslava, pa sad i ti – gdje se to vidi da sam sačuvala razum? Ja u to nisam baš sigurna.

    Sviđa mi se

  7. jelena napisao:

    To koliko je razum ceo ili načet, videće se tek na izlasku iz ovog crnog tunela. Jedino te mogu u mislima držati za ruku i vući iz tog mraka, sa svim našim blog-drugaricama. Mislim na tebe i želim ti mir u kući, jedinoj luci gde danas čovek može napuniti baterije.

    Sviđa mi se

  8. Pobeda je ako nastaviš da postojiš.

    Sviđa mi se

  9. tangolina napisao:

    Draga Vesna, ne znam šta bih ovde lajkovala sem tvoje snage. Budi snažna i dalje! Ljubim

    Liked by 1 person

    • vesna napisao:

      hvala ti puno. nemam ja neku snagu, samo potrebu da govorim o onome o čemu drugi radije šute, što je možda pametnije

      Sviđa mi se

    • tangolina napisao:

      Ne slažem se sa tim. Prvo, boriš se – nisi od onih koji samo pričaju. A drugo, lično više volim one koji govore šta misle i za to se bore, pa makar i sami stajali u protestu. Ovde smo gde jesmo jer smo postali letargični i sve prihvatamo kao nužno zlo na koje nemamo uticaj. Volela bih da mogu više da ti pružim sem ove net podrške.

      Liked by 1 person

    • vesna napisao:

      Znaš, meni to puno znači. A što se letargije tiče, ja mislim isto. Čitala sam u jednoj odličnoj knjizi (Božji gnjev, Josip Mlakić) kako su vojnici u ratu postali nemilosrdni i hladni kao žabe koje, kad ih staviš u hladnu vodu, pa postupno zagrijavaš do vrenja, ne reagiraju na to što ih kuhaju – naviknu se. To je užasan eksperiment ali sve govori i o nama, kako prihvaćamo i šutimo.

      Liked by 1 person

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s