Post scriptum post

Post scriptum post, Bornaija

“Jajči, pročitala sam cijeli blog”, kaže moja nećakinja Sarči (ona je Sara, ja sam Jaja)” i niš mi nije bilo dosadno. “Jedino… ne da te kritiziram, ali, ja mislim da ne bi trebala biti zabrinuta šta će neko reći, kao ono, sad će svi misliti da sam dokona domaćica. Kaj te briga? I mislim da se ne bi trebala stalno obraćati svojim prijateljima, ispada ko da blog pišeš za njih pet-šest. Nemoj se ljutit što ti to velim.”

“Ma šta bi se ljutila! U pravu si za ono prvo, neću više. A ono drugo – pa, kad jedino oni i čitaju. Čim pročita netko nepoznat, valjda ću drukčije pisati, to će mi promijeniti perspektivu. Ali uopće ne kužim kako bi itko mogao nabasati baš na moj blog.”

Tek što sam to rekla, obavijesti me gmail da blog bornaija prati zbivanja na mom blogu. Bila sam ponosna i još ponosnija kad sam vidjela kako je to zanimljiv, raznovrstan, bogat blog, netko  jako dobro piše. (Neću reći što sam potom učinila, jer možda nije prilično u blogerskom svijetu.)

Lana mi je opet dala savjet: “Znaš, kad u stari post napišeš post scriptum, to će malo tko vidjeti, ljudi se uglavnom ne vraćaju na postove koje su već pročitali.”

Shvatila sam to, ali mi je nekako bitnije da post – što je za mene ipak prije svega običan tekst – bude dopunjen/ popravljen/ cjelovit nego pročitan. Blog je suprotan knjizi, naopak je kao odgovori u mejlovima,  i možda je i bolje da se ne navikavam, da ne zaboravim pisati knjige. A Dražan kaže da se čovjek lako navuče.

Oglasi

O autoru vesna

Zemljanka, ljudska vrsta, ženski rod. Imam dvoje mladunaca. Objavila dva romana. Radim kao urednica obiteljskih filmova na tv. Imam nekoliko nedovršenih rukopisa. Ne živim od pisanja, ni od plaće, nego od dopuštenih a neželjenih minusa. Nisam član nijednog društva (književnika, pisaca, novinara) i nijedne udruge (čak ni sindikata) osim udruge Franak. Ne žalim se što sam zbog kredita u švicarcima pala u bijedu i neizvjesnost, naprotiv, zahvalna sam (Univerzalnoj inteligenciji, Bogu, onome tko me projicirao...) što sam dobila nevolju koju mogu podnijeti, a ne nešto čega me je strah.
Ovaj unos je objavljen u Agonada (vremenska jedinica za životnu muku), Moji prijatelji i označen sa . Bookmarkirajte stalnu vezu.

5 odgovora na Post scriptum post

  1. bornaija napisao:

    Hvala na pohvalama. Mogu se ja pravit cool, al’ da godi – godi! 🙂
    Ja se stalno vraćam na stare postove (koji meni nisu samo obični tekstovi, ali to je valjda zato što je to jedino što pišem) pa prepravljam, oduzimam, dopunjujem… možda je ono prije i bilo dobro, bolje čak, ali sad mi paše drugačije pa mijenjam mišljenje, bar to mogu promijeniti. 🙂

    UBR – super zvuči ona rečenica (Neću reći što sam potom učinila, jer možda nije prilično u blogerskom svijetu) – naročito u blogerskom svijetu! ha ha ha! Ček samo da mi je draga pročita, bit će ukinut internet do daljnjeg.

    Sviđa mi se

  2. JuraD napisao:

    Kolko lajkova bih stavila. Npr. na rečenicu koja kaže da kad nadopunjujete postove to biva komplicirano za nas čitatelje. Iako razumijem da to dođe i da se mora intevenirat.
    Lajkam i komentar s UBR. Toliko puta sam mami tjela napisat btw, al onda se sjetim da ni xmas nije sjeo ni pola engleskih. (za kojima i sama kaskam.)

    Sviđa mi se

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s