Kako je Petra dobila kutijicu; kako sam stekla dva nova prava; kako je moja narav kažnjena sa 16 tisuća kuna

Mahovina

Jutros, kad sam išla na Mrak-buvljak, prvi put u životu dodirnula sam mahovinu. Nikad prije nisam, kao što nisam nikad ni napisala “meko kao mahovina“, iako sam bila u iskušenjima, jer najčešće upotrebljavane fraze najbrže padaju na pamet. Ova mahovina, na jednoj kamenoj ogradi na Jurjevskoj,  bila je svijetlozelena, izgledala je primamljivo, mlado, svježe i meko. I zaista, meka je, vlažna i  ugodna na dodir. Tako sam stekla pravo da, kad mi zatreba,  napišem „meko kao mahovina“.

Tisa

Jednu večer, kad sam se, gladna i žedna vraćala sa svoje medicinske joge, vidjela sam na Medvešćaku starca kako trga i jede crvene plodove tise. „Zar se to jede?“ pitala sam. „Sigurno da se jede“, rekao je, „ja to jedem otkad tu živim… a tu sam se rodio.“

Odmaknula sam se nekoliko koraka, pa stala i ja jesti. Divan okus – onaj crveni meki dio je slatkast, a sjemenke gorkaste, savršena kombinacija. Dosta sam ja toga pojela do kuće.

Sljedeći put kad sam opet išla s joge, jedva sam čekala da dođem do drvoreda tisa. Pa sam opet navalila. Kad čujem glas: „Isuse Bože, gospodična, pa kaj to jedete, to je otrovno, kaj ne znate!“

Okrenem se, mladić s psom, krsti se lijevom i desnom. Pretpostavljam da me oslovio s gospodična ne samo zato što sam imala parku s dignutom kapuljačom nego i zato što je pretpostavio da samo jedna gospodična, nikako ne netko zreliji, može biti tako luda da jede otrovne plodove.

„Ma ne“, odmahnem ja rukom i nasmijem se samouvjereno, „nije otrovno, jede se, jako je fino.“ I nastavim jesti, a mladić se nastavi krstiti i opominjati me: „Ma dajte, nemojte to jesti, to je smrtonosni otrov.“

Krenula sam dalje, nisam više jela, malo sam se ipak zabrinula iako su prošla dva dana od onog prvog jedenja.

I Višnja je rekla: „Isuse Bože, pa kaj ti ne znaš da su svi crveni plodovi u prirodi otrovni, jer otrovne biljke lijepom crvenom bojom primamljuju žrtve!“

I na to sam odmahnula rukom: „Ja sam to čula samo za žene.“

Ali nije mi bilo svejedno.

Tek sam se jutros usudila potražiti tekstove o plodovima tise, mislim, preživjela sam, pa smijem doznati. Da, otrovni su, kod nekih tisa čak i crveni dio, a kod nekih samo sjemenke – izuzetno otrovne i mogu biti smrtonosne. Jedino ih mogu jesti neke vrste ptica.

Eto, tako sam stekla pravo da tvrdim kako tisa nije otrovna.

Ipak, neka drugi ne eksperimentiraju. Ja sam možda ptica.

Porezna uprava

Ma čujte ovo:

U ožujku ove godine dobije moj muž rješenje o ovrsi zbog poreznog duga iz 2007. godine od 39 tisuća kuna, te pribrojenih kamata od 23 tisuće, ukupan dug 62 tisuće. Ode u Poreznu upravu, otkrije kako nikad nije dobio rješenje o porezu, jer se preselio, pa ga nisu mogli naći. „A kako ste me našli za ovrhu?“, pitao je. „Preko policije“, rekli su. I savjetovali ga da plati što prije koliko može, da se ovrha zaustavi. I odmah smo platili 6 tisuća, pa za mjesec dana 5, pa opet za mjesec 5, ukupno 16 tisuća.

Nakon toga donesen je onaj dobrostivi propis da će svim dužnicima biti oproštene kamate, a da će se dug moći otplaćivati na rate, jer su tih dana bili učestali napadi ljudi suženog razuma, nas dužnika,  na porezne ispostave, pa su na ulaze morali postavljati naoružane zaštitare.

Mi smo bili sretni, jer smo mislili: super, znači da smo dužni još samo 39-16=23 tisuće.

Kad, prekjučer dobijemo rješenje: dug 39 tisuća, kamata 8, ukupno dužni 39, platiti na 36 rata. Najprije smo mislili da su zaboravili onih naših 16 tisuća, a zatim šok: oni su smatrali da smo time platili kamate, a ne glavnicu! Bacili smo toliki novac.

Sve je kriva moja narav, ja patološki brzo plaćam račune. Zato sam valjda i propala u sistemu nelikvidnosti.

Sastavljam žalbu, od koje vjerojatno neće biti koristi:

Poštovani u Poreznoj upravi,

 Neugodno smo iznenađeni vašim rješenjem broj… od…

Time što ste našu uplatu od 16 tisuća kuna odbili isključivo od kamata, a ne od glavnice, pa čak niti od ukupnog duga, diskriminirali ste nas u odnosu na one dužnike koji nisu platili ništa, osobito u svjetlu kasnije donesenog propisa da će svim dužnicima država oprostiti kamate. 

Mi smo kažnjeni  zbog svoje revnosti u vraćanju duga! Kao da smo bacili 16 tisuća kuna! A to nije malen novac, osobito nama, koji smo, kao i većina, zagušeni kreditima.

Zar  Porezna uprava posluje kao banke, koje najprije naplaćuju kamate, pa tek na kraju glavnicu?

Po kojem je aktu Porezna uprava uplaćeni iznos shvatila isključivo kao otplatu kamate? Koji je to važeći propis?

Molimo da nam se plaćeni iznos od 16 tisuća odbije od glavnice koju smo dugovali, jer smatramo da je to jedino pravedno rješenje.

 U nadi da…

P.S. Petra je dobila kutijicu

Našla sam Petru, ali ni ona ni ja nismo doživjele trenutak sreće kojemu sam se nadala. Nije bilo ni patetike ni toliko žuđene sentimentalnosti.

Čim me vidjela, Petra je skočila mami u zagrljaj, panično kričeći. Jer nije vidjela mene, nego mog velikog, crnog Bobu.

„Boji se pasa“, rekla je njezina mama, dok je Petra jednako kričala.

Izvadila sam lijepu šarenu kutijicu, nadajući se da će Petra zaboraviti na strah. Ali nije. Ispružila sam ruku koliko sam mogla i dodala kutijicu Petrinoj mami.  I brzo otišla.

E, Bobo, Bobo, nevoljo moja voljena, duguješ mi jednu sreću!

Oglasi

O autoru vesna

Zemljanka, ljudska vrsta, ženski rod. Imam dvoje mladunaca. Objavila dva romana. Radim kao urednica obiteljskih filmova na tv. Imam nekoliko nedovršenih rukopisa. Ne živim od pisanja, ni od plaće, nego od dopuštenih a neželjenih minusa. Nisam član nijednog društva (književnika, pisaca, novinara) i nijedne udruge (čak ni sindikata) osim udruge Franak. Ne žalim se što sam zbog kredita u švicarcima pala u bijedu i neizvjesnost, naprotiv, zahvalna sam (Univerzalnoj inteligenciji, Bogu, onome tko me projicirao...) što sam dobila nevolju koju mogu podnijeti, a ne nešto čega me je strah.
Ovaj unos je objavljen u Dnevnik vremena, Dokona domaćica. Bookmarkirajte stalnu vezu.

18 odgovora na Kako je Petra dobila kutijicu; kako sam stekla dva nova prava; kako je moja narav kažnjena sa 16 tisuća kuna

  1. zlica napisao:

    Ajmee, kod tise je jako, jako otrovno sve, SVE, kora, korijen, iglice, grančice, sve osim tog crvenog usplođa (ponekad), zato nek nitko ne eksperimentira, lijepo molim.
    I da, porezna prvo uzme kamatu, pa tek onda – što ostane, ako ostane – za glavnicu. Sori.
    Ne pucaj u glasnika, pliz. 😦

    Sviđa mi se

  2. zlica napisao:

    s Wikipedije: Svi dijelovi tise, naročito iglice, su joj IZRAZITO OTROVNE.
    Jestiva je ovojnica ploda, ali treba dobro paziti da se ne pojede koji djelić sjemenke, koja je IZRAZITO OTROVNA.

    zatim ovo: http://www.fer.unizg.hr/gorski_kotar/tekstovi_i_price/tisa
    U osušenim sjemenkama ima blizu 1%, a u listovima i do 1,7% otrova alkaloida taksina koji smrtonosno djeluje na srce. Neotrovan je jedino arilus, vanjski dio crvene bobice (sjemeni ovoj). Ptice rado jedu njezine sjemene ovoje. Crveni sjemeni ovoj je sočan, sluzav i sladak, pa se može jesti sirov, pazeći da se ne proguta otrovna i gorka sjemenka.

    Tisa je jedna od najotrovnijih biljaka, čak je i Agatha Christie pokopala nekog kome je kroz duže vrijeme u čaj pridodavano malo tise. 😦

    Sviđa mi se

  3. vesna napisao:

    Hvala, Zlico. Sad već ovo doživljavam kao agresiju, jer me ni jednom rječju nisi pohvalila, izrazila divljenje i čuđenje što sam ja još živa.

    Sviđa mi se

    • zlica napisao:

      Oprosti. Ljudi su obično agresivni kad se uplaše. Nisam mislila biti agresivna, ali netko bi tvoje preživljavanje mogao olako uzeti. Pa pojesti sjemenku više. Pa jednu previše.

      Sviđa mi se

  4. Negoslava napisao:

    To ti je ko kod nas – plaća se pretplata javnom servisu uz struju. Ranije su ljudi koji ne žele da plaćaju pretplatu, uplaćivali ponekad malo više nego što je račun za samu struju, a onda su videli da im se to odbija za Tv. Od tada gledaju da u paru plate samo onoliko koliko treba platiti struju.

    Sviđa mi se

  5. mojra napisao:

    Ja imam neke situacije u životu na koje, kad pomislim, svaki put se stresem i ne volim ih se ni sećati, jer zaključim da me samo Bog (iako ne verujem u njega) sačuvao. Ne znam kako se ti sad osećaš pri pomisli da si bezbrižno jela te bobice. Znala sam da je tisa otrovna, pa sam bila u velikom čudu kad sam počela čitati post.
    I…žao mi je što susret s Petrom nije protekao onako kako si očekivala 😦

    Sviđa mi se

  6. vesna napisao:

    Eto vidiš. Ali taj otrov je možda kumulativan, moram paziti da se opet ne najedem 🙂

    Sviđa mi se

  7. jasna napisao:

    O tisi nemam pojma, al ova koju ste pojeli, očito je bila jako prijateljski raspoložena i prema Vama i prema prethodniku koji Vas je na nju uputio…kako drugačije protumačiti, da ni Vama, ni njemu nije naškodila. Svakako nije za daljnje “ispitivanje”, nego uzeti zdravo za gotovo, da je otrovna.
    Što se poreza tiče…. porezi su jednako lopovski sistem , kao i bankine kamate. Sjetim se PDV-a koji se morao državi platiti odmah, bez obzira kad će novac predmetnog računa biti naplaćen. U svakom slučaju evidentno je, da država nije ništa bolja prema svojim građanima nego banke prema svojim klijentima. Šteta što se ni bez jednog ni bez drugog danas ne može zamisliti život, natrag u špilje se naprosto ne možemo vratiti.
    Kutijica nije bila toliko sretan doživljaj, šteta. No često se upravo tako dogodi,kad puno očekujemo. Naprosto se nije pogodio trenutak, a i Bobo je tome doprinjeo.

    Sviđa mi se

  8. vesna napisao:

    Hvala, Jasna, na utješnim komentarima.

    Sviđa mi se

  9. LaBiLnA napisao:

    Pretekla si, ‘tico! 🙂

    Sviđa mi se

  10. Mozda I nije tisa nego neko drugo drvo?

    Sviđa mi se

  11. vesna napisao:

    Tisa je, sigurno. Ali kako je otrov osobito opasan za srce, možda je kumulativan, možda mi je srce već oslabilo pa ne znam 😦 Pa ne smijem više jesti.

    Sviđa mi se

  12. Sizif napisao:

    Znaš na šta me podsetilo ovo tvoje da pre nego što stekneš iskustvo ne govoriš o onome što si iskusila?
    Kad sam bio tinejdžer (rani, a i kasnije) i kad su se moji drugovi hvalili “znanjem” reči pesama na engleskom jeziku, kad su ih pevali samo onako kako su čuli, ja nisam hteo sve dok nisam video kako glase reči i šta znače. Bilo me blam da će neko da me pita a šta znači to što pevaš? Ili da će mi reći to se ne kaže tako, nego… 🙂

    Ne volim kredite. Još dok smo brat i ja bili mali. Kuća je uvek bila u nekom kreditu (ili vrlo često), ali osamdesetih to su bili humani krediti; kreditima je zaista moglo da se skući domaćinstvo, a da e to ne osseti. Kad kažem da se ne oseti, ne mislim da zaista nismo osećali, ali u poređenju sa ovim danas, bili su “mila majka Mara”. 🙂 Nisam ni znao šta je to surovost dok nisu krenule devedesete, pai ove novovekovne godine… Želim ti puno sreće oko ovog kredita i da isterate svoje ti i tvoj muž.

    Sviđa mi se

    • vesna napisao:

      Hvala puno, Sizife. Da, i kao tinejdžer si postupao kako treba, bar ja vjerujem da tako treba. i ti si jedini koji si to zapazio u mom postu, svi drugi navalili na tisu 😦

      Sviđa mi se

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s