Nemamo se pravo žaliti na starenje, mi koji se žalimo. Ni jadikovati kako nas, eto, drugi vide starijima nego što jesmo, a da smo u nutrini mlađi nego što se vidi izvana.
Zar nije dobro što je tako?
Kako bi bilo da je obrnuto?
Na primjer, jedan zgodan mladić u nekom disku (postoji li to još?) vidi prelijepu djevojku, baš njegov tip. Istina, malo ga čudi što ima jako ozbiljan, gotovo tužan izraz lica i što sjedi sama dok svi drugi plešu. Nagne se da vidi noge, ne sjedi li možda u invalidskim kolicima. Odahne, ne, sjedi na običnoj stolici, a noge joj djeluju ispravno, štoviše lijepo, delikatni gležnjevi, obla koljena. Sve kako treba. I priđe on lijepoj djevojci, kaže: „Hoćeš li plesati?“
A ona ga tužno pogleda i odgovori: „E, sinko moj, nije to više za mene. Davno je prošlo kad sam ja plesala!“
***
Jednom davno, kad sam ja bila mlada djevojka, puno prije nego što su postale popularne emisije o make-overima, u Irisu na Trgu gostovala je neka poznata američka vizažistica. Stajala sam među okupljenima, uvijek me zanimalo što se sve može postići šminkom i mogu se pohvaliti da imam talenta. Kad je završila sa šminkanjem, vizažistica se ogledala oko sebe, pogledala mene i pitala želim li da mene našminka.
A ja sam, starica jedna, odgovorila: „Ne, ne, hvala, ja sam za to prestara.“
(Tekst bez zaključka, kao nalaz otvorenog tipa.)
Vesna Ćuro-Tomić 
Znaš, i kad operišu i našminkaju lice, ruke govore više od hiljadu reči. Kako reče, priroda je to uredila…
Sviđa mi seSviđa mi se
e da da da
Sviđa mi seSviđa mi se
Mislim da se osnovni previd (kod onih koji se žale) pravi u nedostatku svesti o tome da je starenje privilegija pojedinih. Ne doživi svako tu sudbinu da ostari. Neki umru mladi, neki čak premladi.
Što bi rekli – dobro je dok sve ide po redu. A ti ćeš verovatno pomisliti ono što Izet kaže: “Šta po redu?! Lako je tebi kad nisi na redu!”
Sviđa mi seSviđa mi se
🙂 neću, neću. i ne znam koji Izet. I da znaš – kao što nitko ne misli da je star, tako nitko ne misli ni da je na redu. Sjećam se kad sam prvi put vidjela stare ljude u domu – više je među njima bilo volje za životom nego vani. Ali da – dobro je kad ide po redu.
Sviđa mi seSviđa mi se
Niko ne zna kad je na redu :D, ali tako se kaže, znaš već – kad stvari idu uobičajenim tokom. A Izeta znaš sigurno, Mustafa Nadarević u “Lud, zbunjen, normalan”.
Sviđa mi seSviđa mi se
a, on!
Sviđa mi seSviđa mi se
Čekaj – ako je nalaz to je onda dijagnoza, ne? 🙂 Ili sam propustila nešto?
Sviđa mi seSviđa mi se
vidiš kako sam ja bez veze opširna kad mogu biti kratka: naaz je kad si, recimo, anemična, a dijagnoza je kad ti kažu zbog čega si anemična.
Sviđa mi seSviđa mi se
Nije, nalaz stanja, nego neka priručna dijagnoza, a da bi se došlo do konačne, treba ići na daljnje pretrage. Moj brat i ja vodili smo tatu u jendu privatnu polikliniku jer ga je boljelo rame. Tamo su ustanovili stanje – ruptura tetive. Mi sretni, ništa smrtno. Dolje je sitnim slovima pisalo “nalaz otvorenog tipa”. Pitali smo što to znači, rekli su: to znači da treba ići na daljnje pretrage da bi se ustanovilo zbog čega je došlo do rupture. I išli smo. I doznali da se tati več kosti raspadaju od metastaza.
Sori zbog brutalnosti. i zbog ozbiljnosti
Jednom sam u nekom postu već pisala o tom “nalazu otvoreenog tipa”, pa zato sad nisam objašnjavala.
Sviđa mi seSviđa mi se
Rekoh da se umešam u to prijateljsko ćaskanje vas tri, kad ti napisa ovo gore i mene uvati tuga, pa neću. Samo ću da ćutim. Ljubim vas, sjajna trojko.
Sviđa mi seSviđa mi se
i mi tebe
Sviđa mi seSviđa mi se