Štrikam crnu kapu od debele vune, jer sam takvu imala kod kuće. Zato što je moj laptop u izumiranju i dok čekam da se neki program otvori, naštrikam najmanje dva reda, istina na debele igle i rahlim pletom. Ne mogu se pohvaliti da me to umiruje kao što umiruje štrikanje bez interneta, ali bar nemam osjećaj gubitka vremena.
Zato ovih dana radim samo najnužnije, napišem nešto kad baš moram. Ovo je i moj izraz žaljenja što propuštam sve objavljene postove na blogovima koje pratim: neka njihovi autori znaju da nisam izgubila zanimanje za njihovo pisanje nego je u pitanju viša sila.
Vesna Ćuro-Tomić 